Часници Читаонице српске у Новом Саду

Др Чедомир Попов:
Нови Сад у време оснивања Српске читаонице

Др Душан Попов
Почеци српске читаонице

Др Сава Дамјанов:
Српска Читаоница, Други светски рат

Мира Миљковић:
Јавне библиотеке у Новом Саду (1945-1958)

Др Милутин Смиљанић
НАРОДНА БИБЛИОТЕКА У НОВОМ САДУ
(1958-1983)
Прилог историји Библиотеке

У току 25 година од оснивања, Народна библиотека у Новом Саду израсла је у култуну институцију са разгранатим делатностима и савременом организацијом библиотечког пословања какво, иначе, имају велике градске библиотеке. У узрочно-последичној вези са њеним развојем је и укупни развој библиотека у Војводини; а овај период биће, сигуно, означен као време интензивног развоја, доградње концепције и физиономије свих типова библиотека, посебно популаних, народних.

Темељна година у остваривању основних претпоставки планског развоја Библиотеке била је 1958, која се сматра и годином њеног формирања. Тада је Народни одбор општине Нови Сад - Секретаријат за просвету и културу донео одлуку 1 да се све јавне књижнице и читаонице на подручју општине припоје Народној библиотеци. 2 Да би одлука била сасвим јасна, набројане су такве јавне установе и то: Српска читаоница у Новом Саду, књижнице и читаонице Социјалистичког савеза Клиса, Телеп, Буковац, Лединци, Нови Мајур, Сремска Каменица, Руменка, Детелинара, Видовданско насеље и "Јожеф Атила" у ул. Доже Ђерђа.

Одлука је донета "ради правилније политике коришћења књижног фонда, боље организације и бржег развитка библиотечке мреже", а тиме ће се омогућити и "правилно коришћење кадрова, економичније коришћење расположивих просторија и материјалних средстава". Све књижнице и читаонице ће остати у својим просторијама, са истим именом, али ће се већ за 1958. годину укључити у буџет Народне библиотеке.

Међутим, Српска читаоница није пристала на такво решење и зато је, децембра исте године, преко среског Секретаријата за просвету и културу, изборила своју самосталност. У том статусу остала је до децембра 1962. када је престао њен рад. 3 Између Народне библиотеке, односно Књижнице и читаонице "Ђура Даничић" и Српске читаонице повремено је долазило до несугласица око коришћења (заједничких) просторија и спровођења кућног реда, пошто су биле у истој згради. 4

Народна библиотека је, јула 1961. године, тражила од Одељења за просвету и културу NOO Нови Сад 5 Комисију "која ће испитати садржину и програм" Српске читаонице као и задатке Народне библиотеке као матичне библиотеке општине и среза, што показује да су и даље односи између ове две институције били спони.

Књижница и читаоница у Петроварадину припојена је исте, 1958. године, док је Народна књижница у Кисачу припојена децембра 1962. године.

У поменутом "оснивачком акту" наводи се да и Руменка има неки облик библиотечке делатности, али се, после неколико година, у извештајима Народне библиотеке оно наводи као једно од насеља без библиотеке.

Када се истражују стручни и друштвени услови у којима је Народна библиотека почела да ради, потребно је имати у виду да су Библиотека Матице српске и њен Библиотечки центар, нарочито од 1955. године, активно пружали непосредну стручну помоћ у организовању рада библиотека, подстицала стручно усавршавање библиотечких радника и налазила разне облике популарисања књиге и читања; да су у Војводини излазила стручна гласила 6 која су се бавила проблемима библиотекарства; да су радила стручна удружења библиотекара, као и да су постојале институције које су директно радиле на ширењу књиге, па су, зато, стално сарађивале са библиотекама. 7 Захваљујући томе, створена је основа да се изабере најрационалнији и најфункционалнији модел и облик рада; постојала је јасна визија популане библиотеке, усклађена са потребама средине у којој делује. Народна библиотека је прихватила савремену концепцију у своме раду, па се, зато, могла убрзано да развија и уводи све врсте библиотечке делатности које су се од ње очекивале.

А када је 1961. године Библиотека Матице српске, у договору са Скупштином општине Нови Сад, свој позајмни фонд од око 30.000 књига (формиран већим делом од дупликата књига Библиотеке) уступила Народној библиотеци у Новом Саду, могло се још брже радити на стварању "велике и добро опремљене библиотеке". Заједно са књижним фондом уступљен је и стручан кадар, па је створен централни огранак Народне библиотеке и "угледно одељење" у којем су књижничари обучавани у практичном раду.

Закон о библиотекама НР Србије, донет 1960. године, несумњиво је утицао на промене у shvatanjima о улози и значају јавних библиотека, ојачао њихов статус и промовисао савремене тенденције и достигнућа у раду матичне службе. 8

Почетком 1961. године Народна библиотека је проглашена матичном библиотеком комуне и среза, па је, при њој, исте године, формиран стручни колегијум који су чинили управници 12 општинских матичних библиотека. Колегијум се састајао свака два месеца и решавао најактуелнија питања из рада матичнх библиотека. Народна библиотека је пружала и непосредну стручну помоћ у сређивању књижних фондова и организовала стручна саветовања као и стажирање књижничара и манипуланата у њој све до укидања срезова. 9 За рад матичне службе срез је издвајао извесна финансијска средства. Од фебруара 1963. у Библиотеци је постојало посебно стручно лице задужено за матичне послове. 10

Ипак, у другу фазу интензивнијег развоја Народна библиотека је ушла са извесним заостајањем, нарочито у односу на књижни фонд и стручни кадар. У 1962. години имала је 0,51 књигу по становнику, док је покрајински просек био 0,72 књиге; имало је само 2 библиотечка радника са високом школском спремом, док их је, на пример, Градска библиотека у Зрењанину имала 5. Разуме се, књижничара је имала више - 10. У увек проблематични радни простор (822 м 2 ) било је смештено 98.701 књига. У 12 градских и 7 сеоских огранака, са 13.330 чланова, посудила је на читање око 18.000 књига. Те године набављено је око 11.000 нових књига и била је обезбеђена најактуелнија периодика за све постојеће огранке са читаоницама. Услова за слободни приступ књигама још увек тада није било.

Да би, бар донекле, олакшао материјалне проблеме Народне библиотеке, народни одбор општине Нови Сад доделио јој је зграду у Дунавској 1 у њено власништво и тако је, као култуну установу, ослободио плаћања закупнине од 1. јануара 1962. године. Од тада је Библиотека била једна од ретких библиотека у Војводини са сопственом зградом иако та зграда није наменски грађена за библиотеку.

Ипак, и даље су постојале тешкоће у смештају књижних фондова који су се убрзано повећавали не само у огранку "Ђура Даничић" него и у другим огранцима у граду и насељима општине. То је доводило у питање нормално пословање Библиотеке као целине. Зато се тих година разматрала могућност градње нове зграде на локацији између улица Дунавске, Пупинове и Трга Републике 2. Од Урбанистичког завода тражено је (28. новембра 1963) "начелно решење о поменутој локацији са око 10.000 м 2 изграђеног простора". Са, тада добијеним, решењем Библиотека је више пута покушавала да се створе услови да градња крене, али није било конкретних резултата.

Године 1963. било је 10 библиотечких огранака у граду и 9 у насељима општине, са 106.913 књига. 11 Рад је консолидован: сређени су књижни фондови, организована је набавка и обрада књига (у фондове је укључено 12.623 нове књиге); уходао се рад са члановима - читаоцима (на читање је издато 215.249 књига); придаван је значај побољшавању стручности радника (примљено је 5 књижничара за позајмна одељења и један за среску матичну службу); радно време је усклађено са потребама корисника библиотечких услуга и могућностима појединих огранака (3 огранка су радила у две смене; огранак на Телепу - 6 сати, а остали по 3 сата дневно); за потребе општинских матичних библиотека у срезу израђен је Правилник о унутрашњој организацији пословања у библиотеци. 12 У насељима општине повољније услове за рад имали су огранци у Кисачу, Степановићеву, Лединцима и Футогу. Два огранка су била лоцирана у основним школама, па су им чланови били једино ученици тих школа.

Библиотека у Сремским Карловцима је и тада била самостална, па подаци о њеном раду овде нису укључени.

Додатне тешкоће у раду, а нарочито у смештају књига, произвела је одлука Матице српске да се, у другој половини 1963. године, из њене зграде исели Позајмно одељење Народне библиотеке. Тада је Скупштина општине Нови Сад доделила Библиотеци две просторије у улици Ж. Васиљевића 19 (на бесплатно коришћење), па је у њих пресељен књижни фонд из Дунавске 1 (око 15.000 књига), а Позајмно одељење је смештено у све просторије у Дунавској улици, тако да је привремено престала да ради и читаоница за одрасле. У скученом простору смештено је и набавно-обрадно одељење.

Године 1963. настављена је већ уходана активност у популарисању књиге и читања. Остварени су бројни књижни програми и предавања у свим "пунктовима" Библиотеке, док је Књижница и читаоница у Кисачу прославила 50 година свога постојања.

Резултати у раду Народне библиотеке у 1964. били су углавном на нивоу претходне године, док је матична служба бележила већу активност и захваљујући томе била укључена у конципирање послова матичних библиотека на нивоу Покрајине и шире. Редакција "Матичне библиотеке" 1 спровела је анкету Матичне библиотеке и матични послови и међу одабране библиотеке у Југославији укључила је и Народну библиотеку у Новом Саду. На основу резултата анкете, редакција поменутог часописа и Библиотека Матице српске организовали су у Новом Саду Прву конференцију централних, покрајинских и неких среских матичних библиотека у Југославији, на којој су сагледана скромна искуства у раду матичних служби и остварени договори о даљем раду. Било је очигледно да су искуства у Војводини била богатија и успешнија него код других, бар до тада. 13

У то време, Народна библиотека се дефинитивно одлучила да формира целовиту Завичајну збирку, као посебан фонд, без обзира на паралелни рад у Библиотеци Матице српске.

У раду Библиотеке, 1965. година значи известан напредак, нарочито по броју посуђених књига (326.325), броју учлањених корисника (14.171) и побољшаној стручности библиотечких радника, као и проширеној делатности у оквиру матичне службе која је пуну пажњу посвећивала стручном сређивању књижних фондова. 14 Међутим, смештајна ситуација у којој су се налазили неки огранци била је препрека даљем богаћењу њихових књижних фондова, односно за њих је престала куповина нових књига, па су ти огранци полако стагнирали: књижни фонд је застаревао, а број чланова се смањивао.

Период 1966-1970. године 15 обележен је по извесним резултатима у решавању основих услова за рад у појединим локалитетима. Октобра 1966. привремено је пресељен централни фонд из Дунавске 1 у нове просторије на Радничком универзитету. На ВИ спрату било је смештено око 30.000 књига намењених посуђивању и научни фонд са 2.800 књига. Отворена је и читаоница са 70 места. У адаптиране просторије у згради Арсе Пајевића враћен је огранак "Ђура Даничић", који је опет почео да ради са одељењем за одрасле и одељењем за децу са читаоницом од 30 места. Управни одбор Покрајинског фонда за унапређење култуних делатности доделио је значајна средства за опремање дечјег одељења и читаонце у том огранку. Библиотека на Детелинари пресељена је из просторија Основне школе у Друштвени дом, па је имала боље услове за рад. За огранак на Сланој Бари саграђена је нова просторија, већа и функционалнија од претходне, док је огранак у Буковцу пресељен из Школе у Задружни дом, па је имао и читаоницу. Подесније просторије добиле су и библиотеке у Сремској Каменици и Футогу. Тако је почела да се ствара солидна мрежа библиотечких установа у коју једино нису била укључена насеља Руменка, Ветеник и Бегеч. 16

Набавка нових књига имала је стални приоритет, јер је од богатства и актуелности књижног фонда зависило интересовање грађана за коришћење библиотечких услуга. Зато је везивање за поједине књижарске и издавачке куће (најпре 1964. за "Књигосервис" из Београда, а касније за "Просвету") умањивало могућност разноврсније набавке.

Због укупних резултата у раду и "унапређивању библиотекарства у Војводини", Библиотека је добила годишњу награду Заједнице матичних библиотека.

У војвођанском библиотекарству биле су то године бројних активности и сарадње међу библиотекама, посебно на изради стандарда за поједине типове библиотека (за народне пре свих), што је, несумњиво, подстицало њихов стручни развој. Али, због сукоба у оквиру Заједнице матичних библиотека и неслагања са неким ставовима које су заступали поједини представници чланица, из Заједнице је 1969. године иступила Библиотека Матице српске. 17 Разуме се, поремећени односи штетили су војвођанском библиотекарству у целини и успорили процесе изградње савремених развојних концепција и система матичне службе народних библиотека.

На ванредној скупштини Заједнице матичних библиотека у Сенти, 17. маја 1969. одлучено је да чланице Заједнице могу бити и библиотеке у саставу, па је нови назив гласио Заједница библиотека. Тако проширена, Заједница је покренула и своје гласило - часопис Савремена библиотека. Седиште Заједнице и редакције часописа било је у Народној библитеци у Новом Саду.

У извештају о раду Народне библиотеке у 1970. години пише да је она тада била једна од најопремљенијих у Војводини; "снажна култуна установа", што је, вероватно, и тачно, јер је те године рестаурирана и адаптирана централна зграда, па је Библиотека почела да послује "на најсавременијим библиотечким принципима"; увела је слободан приступ књизи; "осмишљено комплетирање" Завичајне збирке, фонд периодике и приручног фонда; примљено је 10 нових радника од којих 6 са високим образовањем, а 9 библиотечких радника је положило стручне испите; књижни фондови су обогаћени са 19.668 нових књига; број чланова достигао је цифру 17.796, док је издато на читање 345.237 књига и коришћено 275.936 примерака периодике. У састав Библиотеке ушла је и Књижница у Сремским Карловцима.

Било је и других резултата у раду: отворен је нови огранак у Медицинском школском центру (што је концепцијски мало чудно, јер је тамо место школској библиотеци); у Ветериник је пресељен огранак из Темеринске 61 у Новом Саду; матична служба је, између осталог, у сарадњи са Међуопштинским просветно-педагошким заводом организовала семинар намењен библиотекарима у школским библиотекама и библиотекама у радним организацијама; организовани су бројни књижевни програми, предавања и изложбе књига.

Због тако динамичног развоја Библиотеке, обновљена је активност да се актуелизује изградња нове зграде Библиотеке, јер је то била "насушна потреба" пошто је чланова - корисника библиотечких услуга било све више, а њихове потребе за књигом и информисањем требало је задовољити. 18

За набавку нових књига године 1971-1975. биле су најуспешније. У просеку се набављало по 25.000 нових књига (1974 - чак 34.354 књиге). И други показатељи о раду Библиотеке изазивају пажњу: број чланова се кретао у распону од 21.000 до 32.485 (1972 - ту су урачунати и чланови из радних организација); посуђивано је од 374.930 књига (1975) до 505.520 књига (1974). Књижни фонд је 1975. имао укупно 248.119 књига на српском језику и језицима народности, а био је лоциран у 20 огранака у месним заједницама у граду и насељима општине. Тих година Библиотека је и кадровски ојачала. Имала је 11 библиотекара, 5 виших књижничара и 26 књижничара. И по томе је спадала у водеће библиотеке у Покрајини.

Године 1971. приведени су крају радови на оспособљавању подрумских просторија у централној згради за смештај 40.000 књига, па је укинуг огранак на Радничком универзитету.

У Ковиљу је 1973. године библиотека пресељена у подесне и адаптиране просторије Задружног дома, у центру села. 19

Током 1974. побољшани су услови за рад огранака у Кисачу и Буковцу; наредне године у Футогу, Сремским Карловцима, Сремској Каменици и на Детелинари.

У то време, у адаптацији и отварању нових огранака постављени су већи захтеви од оних који су пре примењивани: огранак је требало да се гради као мања, модена библиотека, са условима за разноврснију програмску делатност. Било је и других активности које илуструју рад Библиотеке и њено учешће у култуном животу на подручју новосадске општи не. Од 1971. године Библиотека је развила већу сарадњу са радним организацијама: колективно је учлањивала њихове раднике, подстицала отварање и помагала стручно сређивање библиотека у њима. Функционисала је и тзв. покретна библиотека (библиобус) која је од 1973. имала у просеку око 3500 књига и током десет година обилазила двадесетак већих фирми.

За Завичајну збирку било је значајно добијање обавезног примерка штампаних ствари у општини (30. маја 1975) 20 што је, несумњиво, допринело њеном бољем комплетирању.

Заједно са Музејом града, Библиотека је покренула едицију "Благо завичаја" и објавила неколико књига.

Ако још додамо да су сваке године остваривани бројни програми везани за популарисање књижевног стваралаштва и књиге, биће више објашњени разлози за додељивање највећег признања у библиотекарству - награде "Миодраг Панић - Суреп" коју је Заједница матичних библиотека Србије доделила за 1975. годину Народној библиотеци у Новом Саду. 21

У Основама политике развоја СИЗ културе Новог Сада за период 1976-1980. године предложено је да се до 1980. изврше припремни радови и изради пројекат нове зграде Наподне библиотеке и, истовремено, уз помоћ Покрајине, изнађу извори финансирања "како би изградња почела у наредном петогодишњем плану од 1981. до 1985. године". 22 Тако су само ојачане старе илузије о новој згради. Добро се знало шта се хоће, а мање - шта се може.

Ипак, Основе су значајне јер су исказиване амбиције Заједнице културе и Библиотеке да се до 1980. године обезбеде библиотечки огранци у (скоро) свим месним заједницама; да се достигне однос две књиге по становнику; да се побољша структура књижног фонда у складу са стандардима и правилницима о фонду библиотечког материјала 23 ; да се чланством у Библиотеци обухвати 15% од укупног становништва у општини и да се Библиотека "ојача стручним и способним кадровима".

Предвиђени плански развој није сасвим остварен, јер Заједница културе није могла финансијски да подржи такву динамику, нарочито у отварању нових огранака, па се приступило селективној реализацији.

Године 1976. отворени су нови ограници у Руменки и на Лиману III (са свим условима за успешан рад), док је огранак у Степановићеву проширен и адаптиран. Набављено је 14.623 књиге куповином и 7.394 од поклона. Чланови Библиотеке (22.331) посудили су 396.144 књиге. Настављена је већ уходана пракса колективног учлањавања радника, а библиобус је обилазио радне организације. Организовано је више књижевних програма (36), изложби књига (5) и филмских представа за децу (9). Побољшана је и структура стручног особља у Библиотеци (14 са високом, 5 са вишом и 32 са средњом школском спремом). Од почетка године посебно лице водило је Завичајну збирку, стручно је сређивало и комплетирало. И 1977. годину карактерише више показатеља о резултатима рада. Навешћемо неколико основних. У III месној заједници "Соња Маринковић" отворена је читаоница; огранак у Каћу добио је нове просторије и опрему, а у огранку у Лединцима адаптирана је читаоница и набављена нова опрема.

У 23 огранка (са библиобусом као условним огранком) 28.060 чланова имало је у рукама 552.474 књиге; у фондове је распоређено 15.746 нових књига, па их је укупно било 290.953 (односно 1,3 књиге по становнику). Тада је чланством било обухваћено 15% становништва, што је несумњиво успех и по мерилима стандарда за популане библиотеке. Резултати рада матичне службе и Библиотеке у целини била су и: 24 књижевна сусрета, 13 актуелних предавања, 14 филмских програма за децу и 16 изложби (од којих је била највећа и најзначајнија "150 година новосадске штампе", пропраћена књигом - каталогом као трајним обележјем.

Следећих година отежано је набављање нових књига због сталног раста њихових цена и уведеног обавезног депозита при куповини. Зато се почело са опрезнијим планирањем отварања нових огранака у корист преуређивања библиотека у којима услови рада нису задовољавали основне захтеве. Ипак, 1978. године отворен је нови библиотечки огранак у Новом Саду при Месној заједници "7. јули" (Цара Душана 27), а 1979. било је завршено адаптирање и опремање огранка у Футогу у новим просторијама (од 150 м 2 ) у центру насеља.

У ове две године Заједница културе је издвојила повећана средства за набавку књига тако да је 1978. набављено 20.085, а 1979 - 18.757 књига. Све набављене књиге су обрађене и укључене у фондове. То се, свакако, позитивно одразило и на њихово коришћење: 1978. године 25.735 чланова прочитало је 494.696 књига, а 1979 - 29.252 члана посудила су 504.645 књига. 24 На крају ове године Библиотека је имала 330,045 књига и богат избор периодике.

Концепција о опремању и уређењу библиотечких огранака најпотпуније се остварила у Футогу. Са условима за рад са одраслима и децом, са читаоницом и богатим књижним фондом била је равна неким општинским библиотекама у Покрајини. Од 688 чланова у 1978. достигло је до 1500 у 1979, да би касније имала и преко 2000 чланова.

Од 1979. године са пуним радним временом почеле су да раде библиотеке у Лединцима, Сремској Каменици, Степановићеву, Руменки и Будисави. Зато је сасвим разумљиво што се пуно пажње поклањало и набавци периодике без које нема доброг рада у читаоницама. За 8 огранака у граду била су обезбеђена 64 наслова, а за 12 огранака у насељима - 99 наслова штампе и часописа.

Завичајна збирка је поред именског увела и персонални каталог писаца завичаја, док је матична служба, поред осталог, припремила Правилник о раду школских библиотека.

У 1980. годину Народна библиотека је ушла са (раније) формираним и програмски дефинисаним службама, одељењима и радним целинама: за набавку и обраду библиотечког материјала, позајмним службама за рад са одраслим члановима и децом, матичном службом, завичајном збирком и фондом приручне литературе, основним каталозима и књиговезницом. Достигнути ниво организовања и развијена мрежа огранака омогућили су јој да буде једна од водећих установа културе у Новом Саду. Настављен је ранији ритам у набавци (17.831 нова књга) и пружању библиотечких услуга (31.194 члана позајмила су 521.136 књига на читање), као и на популарисању књига и информисању посетилаца (31 књижевни програм, 15 предавања, 7 филмских представа). Обележена је и 75. годишњица смрти Арсе Пајевића, издавача, штампара, култуног радника и родољуба.

У историји Народне библиотеке 1981 и 1982. биће означене као године када је дошло до застоја у ширењу мреже библиотечких јединица. Уместо издвајања средстава за отварање и адаптацију појединих огранака, Заједница културе је почела да удружује средства у градњу друштвених домова у оквиру којих је требало да се обезбеди и простор за смештај библиотека, а затим су уследила законска ограничења у инвестирању у објекте ван привреде. Једино је, новембра 1982. године, отворен огранак у Бегечу, у друштвеном дому. Од тада су, коначно, мрежом библитека била обухваћена сва насеља у новосадској општини, док је мрежа огранака у граду остала незавршена. 25

Иако у отежаним условима, Библиотека је остварила планиране послове. Набавила је и стручно обрадила 1981. године 16.010, а 1982. - 17.110 нових књига; имала је 31.923 члана у 1981, а у 1982. години било их је 31.861. Годишње је издавано преко 570.000 књига на читање (1981 - 576.864, 1982 - 571.075). Организовање књижевних програма било је успешније (1981 - 49, 1982 - 62), а изложби на устаљеном нивоу 1981 - 6, 1982 - 15). Матична служба се и даље бавила стручним огранизовањем појединих огранака и нарочито школских библиотека, као и сарадњом са радним организацијама и њиховим библиотекама. Завичајна збирка је 1982. обогаћена са 586 наслова монографских публикација, а била је богата и периодиком (имала је 161 наслов). Стручна обрада њеног фонда омогућавала је увид у стваралаштво аутора и коришћење литературе у проучавању култуно-историјске прошлости Новог Сада и савремених збивања на овом подручју.

Године 1983. Библиотека је обављала своју разгранату делатност по устаљеној пракси, прихваћеним и уходаним облицима рада, провереним у претходним годинама. Новина у раду, значи, није било изузев што је обогатила начин информисања својих чланова Билтеном приновљених књига, који је те године покренула и увела у редовну праксу.У стабилизованој мрежи огранака у насељима и граду имала је да понуди читаоцима књижне фондове са побољшаном структуром обогаћене са 18.630 нових књига (набављених куповином, поклонима и преко обавезног примерка), тако да је на крају године имала укупно 361.831 књигу и богат фонд периодике.

Захваљујући томе, као и активностима на популарисању књиге (преко књижевних програма - 39, изложби - 18, и сл.), затим непосредном информисању потенцијалних и редовних корисника библиотечких услуга, те године број посуђених књига био је највећи: 30.175 чланова прочитали су 591.189 књига и интензивно су користили периодику у свим огранцима. Није изостала ни континуирана сарадња са радним организацијама, школским библиотекама, као ни брига о култуном наслеђу овог подручја преко Завичајне збирке која је у свој фонд укључила нових 979 свезака, па је са укупно 4.351 библиографском јединицом представљала праву мању специјализовану библиотеку, која ипак није могла да развије пуну активност и обезбеди услове за рад јер је смештена на вишелокација, надајмо се - привремено.

На крају, неопходно је забележити да су посебан допринос развоју и афирмацији Библиотеке, поред осталих, дали и њени управници: Милош Стојановић, Десанка Мидић, др Владимир Јокановић, Радован Ждрале, Милојко Милутиновић и Светозар Грујић. Они су били и познати култуни радници, аутори бројних стручних и научних радова, посебно из библиотекарства.

КОРИШЋЕНИ ИЗВОРИ

Архива Народне библиотеке у Новом Саду
Годишњи извештаји Библиотеке
Часописи из библиотекарства:
Књижничар
Матична библиотека
Библиотекарски годишњак Војводине
Савремена библиотека
Новине Дневник и Политика
Неконвенционалне публикације.

1 Одлука бр. 06-16130/1-58, од 11. јуна 1958. Налази се у архиви Народне биб-лиотеке.

2 Из 1958. године је и печат, округао, пречника 2 ст, са текстом: Народна библиотека Нови Сад.

3 Докуменат о томе налази се у архиви Библиотеке.

4 Године 1948. Српска читаоница је свој обновљени књижни фонд уступила novoosnovanoj библиотеци II реона (касније: Народној књижници и читаоници "Бура Даничић"). Заједно са фондом уступила је и своје просторије (у Дунавској 1) изузев две које је задржала за своје потребе. Нажалост, део фонда је тада расходован као неактуелан и неодговарајући. Књижница и читаоница "Ђ. Даничић" је, у допису Савету за културу Србије, 14. новембра 1956, навела да је она "израсла" из Српске читаонице, али се жалила због отежаних услова за рад у дечјем одељењу, чије је просторије, на основу судске одлуке, користила и Читаоница у вечењим часовима.

5 Допис се налази у архиви Библиотеке.

6 Године 1952. покренут је Књижничар, билтен Библиотечког центра АПВ који је имао значајно место у унапређивању библиотечке струке. Излазио је до 1958. године. Библиотечки центар Србије (основан 1953. године) прописао је 1954. Упутства за jednoobrazno уређење свих популаних библиотека на територији Србије. Примена ових упутстава била је обавезна и корисна, јер су се тако избегле многе импровизације и промашаји у раду јавних библиотека.

7 Године 1956. основан је при култуно-просветној заједници Војводине Савез организација и установа за ширење књиге, који је био учесник и сарадник у свим већим активностима библиотека у Војводини.

8 Библиотека Матице српске је проглашена матичном библиотеком АП Војводине, па су и званично у делокруг њеног рада ушли и послови унапређивања стручне делатности у среским и општинским библиотекама и координација стручних послова свих типова библиотека у Војводини. В њој је формирана матична служба као посебно одељење. Од значаја је било и покретање Библиотекарског годишњака Војводине (са првом свеском за 1960. годину) који је пратио стање и проблеме у библиотечкој струци, доносио прилоге о развоју појединих библиотека, а бавио се и теоретским питањима из библиотекарства. Сада су то значајне информације за историју библиотека, међу њима и Народне библиотеке у Новом Саду. Издавао га је Покрајински одбор Друштва библиотекара Војводине, а од 1973. и Заједница библиотекара Покрајине. Последњи број је изишао 1991. године (свеска за 1990. годину).

9 Срезови у Војводини укинуги су 1. 04. 1965. године.

10 Међутим, на В саветовању Заједнице матичних библиотека Војводине 1964. године говорећи о стању општинских библиотека у Новосадском срезу, Десанка Мидић, управник Народне библиотеке, изнела је податке да ни у једној општинској матичној библиотеци до тада није било формирано посебно матично одељење, нити постоји, било где, посебан службеник за матичне послове. Вероватно се то није односило на Народну библиотеку као матичну среску библиотеку.

11 Ту није урачунат књижни фонд Библиотеке у Сремским Карловцима која је била самостална.

12 У Новосадском срезу, на крају 1962. године, било је 45 самосталних библиотека, 7 у саставу домова културе, са укупно 246.526 књига, 228 наслова часописа и 417 ловина. Услуживале су 38.468 чланова (од тога 12.659 ученика до 14 година; 14.125 - ђака и студената, 1.961 - службеник, 2.946 - радника и 4.787 - пољопривредника). Без библиотека је било 20 насеља. Подаци су узети из Матичне библиотеке, 1964, 3-4.

13 Томе су допринела и редовна саветовања матичних библиотека Војводине о актуелним питањима, која су почела од 1961. и била редовна нарочито од оснивања Заједнице матичних библиотека, 1964. године. Заједница је имала јасне и дефинисане циљеве: да организује, развија и унапређује матичне библиотеке и, нарочито, матичне службе, да пружа помоћ библиотекама - чланицама и да брине о стручним радницима у библиотекама.

14 Управник Народне библиотеке, Десанка Мидић, примила је почетком 1965. године награду Заједнице Матичних библиотека као "заслужни библиотекар".

15 Седмогодишњим планом 1964-1970. било је предвиђено да се у среским центрима Војводине изграде по две нове зграде за библиотеке (као прототип савремене библиотеке) и да се адаптира по 5-6 постојећих зграда. Срески центри требало је да имају 20 до 30 стручних службеника у библиотекама.

16 Бегеч је раније имао књижницу и читаоницу, најпре у саставу Култуно-просветног друштва, а када се 1955. издвојила, постала је "централна просветна установа у селу", па је у Дому културе добила одговарајућу просторију. Новчана средства за њен рад обезбеђивала је Земљорадничка задруга Бегеч. Године 1955. имала је 418 књига, а претходне 3-4 године није набавила ниједну књигу. Књижница је била стручно несређена.

17 Пре тога, 1968, Павле Малетин, управник Библиотеке Матице српске, дао је оставку на место уредника Матичне библиотеке.

18 Крајем децембра и војвођански библиотекари су "озбиљно замерили" Покрајинској заједници културе што се у Нацрту плана развоја библиотекарства не планира издвајање средстава за градњу зграда за библиотеке у Војводини.

19 Библиотека је формирана 1968. и била је смештена у мању просторију. Годинама њени чланови били су само ученици (200-300 чланова годишње)

20 Одлука се налази у архиви Библиотеке.

21 У образложењу за награду, између осталог, пише да је Народна библиотека у Новом Саду формирана 11. јуна 1958. године "интеграцијом постојећих реонских јавних библиотека у граду и месних библиотека у селима новосадске општине". Награда је уручена априла 1976. године.

22 Због израженог проблема простора за библиотеке у Новом Саду (од којих су неке биле од покрајинског значаја), Извршно веће САПВ је 4. јуна 1975. године именовало радну групу за "припремање предлога решења" тога проблема. Радна група је утврдила да постоји потреба да се у Новом Саду изгради зграда Библиотечког центра (за Библиотеку Матице српске, Народну библиотеку и будућу библиотеку Универзитета у Новом Саду). Тада се Извршно веће обавезало да ће покренути иницијативу о удруживању средстава за ту намену, како би градња почела најкасније 1981. године.

23 Фонд књига из белетристике требало је да је заступљен са 50%, приручна, научно-стручна и научно-популана литература са 25% и литература за децу са 25% укупног фонда.

24 Подаци о набавци књига, члановима и броју посуђених књига у извештајима не слажу се увек са подацима из других извора (у Библиотекарском годишњаку, умноженим материјалима итд.).

25 Библиотека у Сремским Карловцима остала је у саставу Народне библиотеке иако се општина раније издвојила. Имала је 1982. године 15.383 књиге и 1.020 чланова који су прочитали 16.269 књига. У њој су се редовно држали часови из библиотекарства за ученике одговарајућег смера Карловачке гимназије.


Vrh strane