МИХАЛ ГОМБАР

kisac


Оснивање библиотеке у Кисачу : прилози за историју библиотекарства / Михал Гомбар ; [приређивач и преводилац са
словачког Зденка Валент Белић] = Zakladanie knižnice v Kysáči : príspevky k dejinám knihovníctva / Michal Gombár. -[1. изд.]. - Нови Сад : Градска библиотека, 2014 (Нови Сад : Сајнос) . - 180 стр. : илустр. ; 25 cm.

 



„Ова књига није комплетан историјат библиотеке у Кисачу, односно огранка Градске библиотеке. у Новом Саду „Михал бабинка“, како се данас зове. У публикацији се забележен драгоцени тренутак рађања ове културне установе, која успешно и професионално обавља своју делатност и данас. С аспекта историје, ова књига бележи кратак тренутак. С аспекта једне генерације – значајан период њиховог живота, али за ову библиотеку и развој ове средине књига бележи пресуднби тренутак у трајању од тридесетак година – време када су постављени темељи културног развоја и културне историје овог места.”  
Зденка Валент Белић

Михал Гомбар је рођен 17. августа 1933. године у Кисачу. Након завршене Гимназије у Бачком Петровцу, студирао је на Учитељској школи у Сомбору. Годину дана је радио као учитељ у Јаношику, две године био секретар школе у Кисачу, а остали свој радни век деловао је као учитељ разредне наставе у завичају. Био је активан у културно-просветним, друштвено-политичким и хуманитарним организацијама. Од 1994. године је у пензији. Гомбар је аутор публикације „Позоришни живот у Кисачу, 1905–2005.” (2005) и припремио је за објављивање књигу „О Кисачу и Кисачанима”, састављену од чланака објављених у штампи.

ВОЈИСЛАВ ПУШКАР


puskarСпоменици у Новом Саду / Војислав Пушкар. - Нови Сад : Градска библиотека, 2014 (Нови Сад : Сајнос) . - 177 стр. : илустр., фотограф. ; 25 cm. - (Благо завичаја / [Градска библиотека, Нови Сад])

 

 

„У књизи која је пред нама налазе се четири рада о спомен-обележјима у Новом Саду. Њихов обим и садржај је разноврстан, али их све обједињује заједничка тема – историјат постављања, заштите и презентовања културно-историјских споменика у Новом Саду. (...) Аутор предлаже установљење критеријума за подизање спомен-обележја значајним личностима, тако да се оне идентификују и сврстају у три групе: оне од општег значаја за човечанство, од ширег националног значаја и оне од значаја за град Нови Сад, и да се према тим критеријумима доносе одлуке о постављању спомен-обележја.

Душко Пантелић

Војислав Пушкар (1940) је професор историје, архивиста, саветник. Дипломирао је на Групи за историју Филозофског факултета у Новом Саду (1966). До 1971. радио је као референт за културу и физичку културу и као професор историје у Бечеју. Доласком у Нови Сад, запошљава се у Историјском архиву, где 1978. долази на место директора. У Градском заводу за обнову градитељског наслеђа и заштиту споменика културе прешао је 1983. Бавио се амбијенталном заштитом и заштитом непокретних споменика. Због болести је 1996. отишао у пензију, у својству саветника за историју. Објавио је велики број књига и радова.

МАРА ШОВЉАКОВ
Mara Sovljakov

 

Библиотеке и читаонице у Футогу : прилози за историју читаоница и библиотека / Мара Шовљаков. - [1. изд.]. - Нови Сад : Градска библиотека, 2014 (Петроварадин : Алфаграф) . - 73 стр. : илустр. ; 24 cm. - (Благо завичаја)



Након двеју књига из едиције Благо завичаја које говоре о историјату библиотека и читаоница у новосадском окружењу (Жарко Димић, „Прва српска читаоница у Сремским Карловцима 1868–2008.” (2009), Ђуро Рајковић, „Прилози за историју библиотекарства у Петроварадину” (2011) и књиге Бошка Брзића „Библиотеке и читаонице у Будисави” (2000). (из едиције Баштиник), изашла је књига која говори о историјату библиотекарства у Футогу. У књизи је дат историјски преглед развоја читаонице, почев од 1866. године за коју се везује њен настанак, преко година рада и прекида у раду, са сталном свешћу о њеној важности у националном раду и просвећивању, до савременог доба, када библиотека у Футогу има књижни фонд од око 20.000 књига и богату културну понуду.

Мара Шовљаков је по образовању магистар историјских наука. Ради у Основној школи „Десанка Максимовић” у Футогу. Објавила је више радова у стручним часописима у Србији, Босни и Херцеговини и Хрватској. Аутор је књиге „Варош Футог”, која је објављена 2004. године.

 ЂУРО РАЈКОВИЋ

rajkovic
Прилози за историју библиотекарства у Петроварадину / приредио Ђуро Рајковић. - [1. изд.]. - Нови Сад : Градска библиотека, 2011 (Петроварадин : Алфаграф) . - 201 стр. : илустр. ; 23 cm. - (Едиција Благо завичаја / [Градска библиотека, Нови Сад])

 

Књига је објављена са жељом да се часна прошлост библиотеке у Петроварадину отргне од заборава док су још савременици њеног развоја и раста живи, посебно што је та грађа, попут других докумената, током ратова била више пута уништавана.

Ђуро Рајковић (1937, Врбас – 2012, Петроварадин) био је пијаниста и музички педагог. У Музичкој школи „Исидор Бајић” у Новом Саду предавао је клавир, а од 2000. године радио је на Академији уметности у Новом Саду као уметнички сарадник – корепетитор. За РТВ Нови Сад снимио је велики број музичких композиција и по својим концертима био познат широм некадашње Југославије. Писао је књижевноисторијска, научна и филозофска дела на тему Хрвата у Војводини, а последњи је сарадник музичког великана Станислава Препрека, с којим је сарађивао док је био члан Библиотечког огранка „Владимир Назор” у Петроварадину, која је за 19 година, колико је Препрек радио у њој, била стециште културног живота овог места.

ЖАРКО ДИМИЋ

DIMIC prvasrpskacitaonica usrkarlovcima


Прва Српска читаоница у Сремским Карловцима : 1868-2008 / Жарко Димић. - [1. изд.]. - Нови Сад : Градска библиотека, 2009 (Петроварадин : Алфаграф) . - VII, 148 стр. : илустр., факс. ; 24 cm. - (Благо завичаја / [Градска библиотека, Нови Сад])

 

Ово је прва књига о библиотекама и читаоницама у Сремским Карловцима, написана на основу релевантне историјске грађе коју је сакупио Жарко Димић (1962), песник, историчар, публициста, књижевник, добитник значајних награда и признања, у земљи и иностранству. Потекла од поузданог истраживача, представља документовано сведочанство о једној значајној културној институцији, као и вредан прилог познавању развоја наше националне културе.

Поред тога што пише о првој српској читаоници у Сремским Карловцима, основаној 1868. године, која је имала огроман значај за очување традиције и духовности, опстанак српског народа и чија је образовна, културна, и просветна мисија, како у прошлости, тако и данас, била немерљива, аутор се у књизи бави, настанком и радом прве библиотеке у Сремским Карловцима - Библиотеке архиепископско-митрополијске, касније зване Патријаршијска, основане после смрти патријарха Арсенија III Чарнојевића 1706. године.

 

МИРЈАНА АНЂЕЛКОВИЋ


andjelkovic duhovni otisci

Духовни отисци / Мирјана Анђелковић. - [1. изд.]. - Нови Сад : Градска библиотека, 2005 (Петроварадин : Алфаграф) . - 246 стр. ; 20 cm. - (Едиција Благо завичаја)

 

Мр Мирјана Анђеловић (1943), библиотекар Градске библиотеке у Новом Саду, књижевном критиком се бавила више деценија. Текстови, који су дуго били расути у књижевној периодици, коначно су се нашли сакупљени у овој књизи.

Књижевне критике су скупљене у првом поглављу под насловом „Извори имагинације“, а сви чланци из области културе - у другом, „Живи трагови“. Читалац лако може уочити да је ауторка писала искључиво о војвођанским писцима, чије је дело сагледавала у својим промишљеним објективним критикама, осветлила их и приближила читаоцима.

ЈОВАН ЈОВАНОВИЋ ЗМАЈ

JJ ZMAJ slavujanke

 

Славујанке / Јован Јовановић Змај ; избор Лаза Костић ; приредио Сава Бабић. - Нови Сад : Градска библиотека, 2004 (Петроварадин : Алфаграф) . - 94 стр. : илустр. ; 20 cm. - (Благо завичаја)

 

 

Објављивањем „Славујанки“, Градска библиотека у Новом Саду обележила је стогодишњицу смрти Јована Јовановића Змаја, који је од 1861. до 1863. године био секретар Српске читаонице у Новом Саду, на чијој традицији Градска библиотека ради.

Непосредан повод за настанак ове књиге је чувени говор Лазе Костића у оквиру 50. годишњице Змајевог књижевног рада на свечаности у Матици српској 1899. године. Говорећи о Змајевом књижевном раду, Лаза Костић је поделио његове песме на истинску велику поезију – славујанке – и песме које су везане за потребе доба и не представљају истинску вредност – змајованке.

Ова је збирка настала пажљивим ишчитавањем Костићеве књиге и издвајањем 44 Змајеве целе песме. Издвојене у један низ, оне прецизно говоре о Костићу и Змају и њиховим поимањима поезије.

 

 

 

 

JJ ZMAJ djiha djiha

 

 

Ђиха, ђиха : песме за децу / Јован Јовановић Змај ; избор и опрема Мирослав Настасијевић. - Нови Сад : Музеј града : Народна библиотека, 1971. - 49 стр. : илустр. ; 20 cm. - (Благо завичаја)

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Змајовини Ђулићи и Ђулићи увеоци / [избор Владимир Јокановић ; фоторепродукције Љубиша Савић] : Нови Сад : Народна библиотека : Музеј града : 1971. - 55 стр. : илустр. ; 20 cm. - (Благо завичаја)

 

 

ЛАЗА КОСТИЋ

pesme laze kostica

 

Песме Лазе Костића / избор и опрема Павле Живанов. - Нови Сад : Народна библиотека : Музеј града Новог Сада, 1973. - 74 стр. ; 20 cm. - (Благо завичаја ; 4)

БРАНКО РАДИЧЕВИЋ

pesme brankove

 

Песме Бранка Радичевића / са силуетама Бранка Радуловића. - Нови Сад : Музеј града Новог Сада : Народна библиотека, 1971. - 47 стр. : илустр. ; 20 cm. - (Едиција Благо завичаја)

 ЈОВАН ГРЧИЋ МИЛЕНКО

pesme grcic milenka

 

Песме / спевао их Миленко ; избор Жарко М. Бабић, Бранислав Петричевић ; опрема Мирослав Настасијевић. - Нови Сад : Народна библиотека : Музеј града Новог Сада, 1973. - 51 стр. ; 20 cm. - (Благо завичаја ; 5)

    "Књиге, као и пријатељи, требају бити малобројни и добро одабрани. Попут пријатеља, требамо им се увек изнова враћати, а оне нас, попут верних пријатеља, никада неће изневерити, никада престати водити."   

shadow line

РЕЈ БРЕДБЕРИ

Joomla 3.0 Templates - by Joomlage.com