МИРОСЛАВ ДЕМАК

demak

Једна смрт у Београду / Мирослав Демак ; превели аутор и Зденка Валент-Белић ; [поговор Михал Бабјак] . - Нови Сад : Градска библиотека, 2012 (Петроварадин : Алгаграф) . - 175 стр. : слика аутора ; 19 cm. - (Преводи / [Градска библиотека, Нови Сад] ; 8)

 

 


Збирка приповедака „Једна смрт у Београду” добила је награду Мађународне академије „Иво Андрић”, која је аутору додељена 17. јануара 2014. године у просторијама Удружења књижевника Србије у Београду. Приповетка чије име носи књига добила је прву награду на такмичењу књижевног часописа војвођанских Словака „Нови живот”.

У овој збирци Демакових приповедака објављених на српском језику, које су преводили аутор и Зденка Валент Белић, уводна приповетка је управо „Једна смрт у Београду”. Друго поглавље је проза под називом „Шведске кућице”, који је преузет из истоимене збирке објављене 1980. године, док је треће проза „Краљевство ће припасти ономе који се врати”, објављена под истим насловом 2001. године. Аутор је у збирку уврстио и приповетку „Бибулус из Смирне”, претходно објављену у „Новом животу”.

„Ова књига, као похабано дело спокојног путника, пуна је добрих догађаја из прошлих времена, оних наших, као и времена која су пред нама. Ова књига нас непрекидно усмерава да путујемо у непознато за време целог живота, без обзира на то да ли стојимо у месту, седимо, или путујемо. Приповетке Мирослава Демака се на оба језика добро читају, а вероватно и на осталим језицима, будући да говоре, и настоје да дају одговоре на универзална питања људске егзистенције.”

Мартин Пребуђила

„Због тога, што је ово дело духовито, иронично, са префињеним интелектуалним хумором, разиграно: због тога, што је Демаково дело ослобођено од непотребних речи, тако да ја, као преводилац, или читалац, не сумњам у то, да је свака његова реч у овој прози на свом месту: такође и због тога што је Демак оригиналан, посебан, мањински, зато, што га ми схватамо као светског, јер је целим својим бићем космополита, неоптерећен стегама, ограничењем, ни границама у било ком смислу – да ли у духовном, мисаоном, верском, или географском.”

Зденка Валент Белић

ТРИФУН ДИМИЋ


dimicПУТЕВИМА судњим : (из усмене ромске баштине) / сакупио и превео Трифун Димић ; приредио Владимир Стеванов. - Нови Сад
: Градска библиотека, 2012 (Петроварадин : Алгаграф) . - 223 стр. ; 19 cm. - (Преводи / [Градска библиотека, Нови Сад] ;7)

 

 

 

„Трифун Димић је рођен 29. фебруара 1956. године у Госпођинцима. Студирао је српски језик и књижевност у Новом Саду и ту се, према сопственим речима, на наговор неких од својих професора, усмерио ка сакупљачким активностима у области ромског народног стваралаштва.

Почевши као сакупљач, наставио је као преводилац народних и светописамских текстова и књига за децу и одрасле, песник, прозни стваралац

Ова прва збирка [Трифуна Димића] ромског народног стваралаштва, готово искључиво војвођанских Рома, прва је књига такве врсте, објављена на просторима Војводине и Србије, после II светског рата.

(...)

Трифун Димић је живео и радио у Новом Саду, највише као стручни сарадник Културно-просветној заједници Војводине. Преминуо је 13. септембра 2001. године, у 45. години живота, оставивши иза себе бројне завршене, али и незавршене послове и радове.”

Драгољуб Ацковић

СЛАВКО АЛМАЖАН
almazan


Заумне приче / Славко Алмажан ; превела Анда Алмажан ; приредио Владимир Стеванов. - Нови Сад : Градска библиотека, 2011 (Петроврадин : Алфаграф) . - 110 стр. ; 17 cm. - (Преводи / [Градска библиотека, Нови Сад] ; 2)

 


Збирка приповедака „Заумне приче” састоји се из шест прозних целина, заокружених прологом и епилогом.

Славко Алмажан, песник, прозни писац, имаголог, присац радио драма, есеја, преводилац. Рођен је 1940. године у Орешцу, код Вршца где је завршио гимназију. Студирао је на Филозофском факултету у Новом Саду. На Специјалистичким академским студијама у Новом Саду предавао је алтернативну књижевност и уметност.
Радио је као уредник на Радију Нови Сад, а затим на Телевизији Нови Сад. Био је главни и одговорни уредник Издавачке куће „Либертатеа”, оснивач и уредник часописа „Арт Плус”, председник Друштва за румунски језик и књижевност, председник Друштва књижевника Војводине, члан Удружења књижевника „Writers' Society of the Danube”, почасни члан Националног института за румунску културу у Јашију (Румунија); члан Удружења књижевника Србије, члан Друштва књижевника Војводине, члан Савеза књижевника Румуније, потпредседник Међународне академије уметности „Михај Еминеску” у Крајови (Румунија).
Добитник је више значајних награда у земљи и иностранству. Годину дана је живео у Њујорку, где је започео проучавање утицаја америчке културе на исељенике румунског порекла из наше земље и био један од оснивача листа „Romanian Journal”. Дела су му преведена на више језика. Уврштен је у неколико светских антологија.
Живи и ствара у Новом Саду.

 ИРИНА ХАРДИ-КОВАЧЕВИЋ

HARDI skaske
Скаске / Ирина Харди Ковачевић ; превела ауторка ; приредио Владимир Стеванов. - Нови Сад : Градска библиотека, 2009 (Петроварадин : Алфаграф). - 207 стр. ; 19 cm. - (Преводи / Градска библиотека, Нови Сад ; 5)

 

 

Ирина Харди-Ковачевић (1944), новинарка и књижевница, преводилац, водећа русинска списатељица, добитница више награда за књижевност.

У књизи приповедака „Скаске“, које је превела сама ауторка, сакупљене су топле приче о завичају из причаонице њеног деде, у којима се преплићу прошлост и садашњост, обичаји, веровања, предања као обухватне категорије народне прозе. Вешто испреплетене реалност и машта у њима описују необичне појаве („Дивља девојка“, „Гвоздена баба“), веровања („Вештице“, „Ховањец“), историјске догађаје („Брус у води“). Писане јасним језиком и стилом, подједнако су занимљиве свим генерацијама.

ВИЋАЗОСЛАВ ХРОЊЕЦ

HRONJEC cisti utorak


Чисти уторак / В. [Вићазослав] А. Хроњец ; превели аутор ... [и др.]. - Нови Сад : Градска библиотека, 2008 (Петроварадин : Алфаграф) . - 111 стр. ; 19 cm. - (Преводи / [Градска библиотека, Нови Сад] ; 4)

 

 

Целокупно стваралаштво Вићазослава Хроњеца (1944), водећег ствараоца на словачком језику, књижевника и књижевног критичара, дугогодишњег главног и одговорног уредника часописа „Нови живот“ чини једну целину. Детаљи, догађаји из једне приповетке добијају исходиште у роману, бивају надограђени, или пак упућују на наредни мотив, дневнички запис или исечак из новина. Структура његових приповедака је сложена, у свакој постоји неколико временских зона, догађаји се паралелно одвијају, теку без видљиве повезаности.

Хроњецово стваралаштво се, са становишта методологије изградње прозе, често доводи у везу са феноменолошком методом, односно феноменолошком филозофијом Едмунда Хусерла, чији утицај не пориче ни сам Хроњец.

Овај избор Хроњецових проза – на својеврстан начин пресложених сродних текстова – даје његовим приповеткама, али и читавом његовом делу ново значење.

ФЕРЕНЦ ДЕАК


DEAK sovaicizme

Сова и чизме / Ференц Деак ; превела с мађарског Сеја Бабић. - Нови Сад : Градска библиотека, 2008 (Петроварадин : Алфаграф) . - 111 стр. ; 19 cm. - (Преводи / [Градска библиотека, Нови Сад] ; 3)

Превод дела: Bagoly és csizma / Deák Ferenc.


Прво издање ове књиге кратких прича о детињству и одрастању на салашу у Великом Риту Ференца Деака (1938), је награђено престижном наградом за дечју књижевност „Невен“.

Чаробни свет срећног детињства на салашу реметиле су догодовштине изазване бујном дечјом маштом, истраживачким духом увек спремним за акцију. Писане пером великог мајстора кратке приче, приповетке из збирке „Сова и чизме“ занимљиве су подједнако и деци и одраслима.

ИШТВАН НЕМЕТ

NEMET praznik uraguzi

 

Празник у Рагузи / Иштван Немет ; превела Марија Фирањи. - Нови Сад : Градска библиотека, 2007 (Нови Сад : Будућност) . - 174 стр. ; 19 cm. - (Преводи / [Градска библиотека] ; 2)

 

Књига „Празник у Рагузи“ је ода љубави и оданости лепоти једног града. Град Дубровник је својом лепотом одувек пленио и привлачио путнике намернике који су му се радо враћали. Град давнашњих неимара, људи свих сталежа и професија, који припада свима који су га кроз дуге векове дизали и били заслужни за његов процват, онима који су га вековима штитили и управљали њиме.

Новосађанин Иштван Немет (1930), новинар, публициста, прозни писац за децу и одрасле, својим кратким причама „Празник у Рагузи“ изразио је дивљење своју велику љубав према Дубровнику. Поклањајући се сенима градитеља, описао је старе улице, здања, цркве, паркове, пијаце, обале, буре, добре људе и њихове судбине.

 

ИШТВАН БРАШЊО

BRAŠNJO zgaslevatre

 

Згасле ватре / Иштван Брашњо ; избор, превод и прислов Сава Бабић. - Нови Сад : Градска библиотека, 2007
(Петроварадин : Алфаграф) . - 125 стр. ; 19 cm. - (Преводи / Градска библиотека ; 1)

 

 

Мађарски писац Иштван Брашњо (1943-2009), песник, новелиста, романсијер, књижевни критичар и преводилац, добитник је бројних награда за књижевност и превод.

Књига „Згасле ватре“, у преводу и избору проф. др Саве Бабића, изванредним избором и бриљантним преводом изнова потврђује његово високо место у култури два народа. „Згасле ватре“ представљају хармонију устрепталих, тек назначених приповедних линија, овог лирског писца или песника, чија су поезија и вид фине нарације доживљаји који у себи мешају устрепталост свакодневице са метафизичким (не)миром.

Иштван Брашњо је стваралац чија јасна мисао има лепу, једноставну, заводљиву дубину, а емоција фину отменост и ретку, јарку топлину. Песник се усредсредио на локални доживљај Бачке и остварио лирику без патетике.

 

 

    "Можда нема дана нашег детињства које смо тако испуњено живели од оних које смо провели са омиљеном књигом."   

shadow line

МАРСЕЛ ПРУСТ

Joomla 3.0 Templates - by Joomlage.com