ТИХОМИР ОСТОЈИЋ
OSTOJIC novi sadНови Сад: средиште овостраног српства / Тихомир Остојић; [приредила Милица Ћуковић]. - 1.изд. - Нови Сад : Градска библиотека у Новом Саду, 2017 (Бор : Терција). - 410 стр. ; 19 cm


"О књижевним и културним приликама Новог Сада на прелазу из XIX у XX век Тихомир Остојић објављивао је како обимније студије, тако и ситније прилоге, у различитим периодичним публикацијама као што су Покрет, Летопис Матице српске, Календар Матице српске, Трговачке новине, Стражилово, Браник, Бранково коло, Србобран, Нови Србобран, Омладински гласник, Српски соко, Јединство, Српски књижевни гласник, Позориште, Босанска вила, Српски глас...Ипак, у ову књигу унети су нови текстови за које је процењено да су књижево-историјски и културноисторијски најрелевантнији, најисцрпнији и за приказ Остојевићевих многоструких делатности најрепрезентативнији."
Милица Ћуковић

СТЕВАН В. ПОПОВИЋ

POPOVIC Iz iskrene odanosti

 

Из искрене оданости /Стеван В. Поповић ; приредио Срђан Орсић. - 1. изд. - Нови Сад : Градска библиотека, 2016 (Петроварадин : Алфаграф). - 250 стр. : илуст. ; 20 cm. - (Новосадски манускрипт)

 

"Својим лаким стилом, лепом реченицом, Стеван В. Поповић свако сећање на људе на које је желео да скрене бар на час пажњу својих читалаца обликовао је у биографску јединицу која се чита више као лично сећање, него као сув некролошки или свечарски текст. Ако је у свој текст уметнуо и цитате из туђих, радио је то да грађу допуни елементарним подацима и да мишљењем још понеког ауторитета пред читалаштвом да још више на значају свакој појединачној особи к оја је завредила и његову пажњу и дивљење."

Срђан Орсић

МИЛАН ПЕТРОВИЋ

PETROVIC Uspomene Успомене / Милан Петровић ; [приредила Биљана Шимуновић Бешлин]. - 1. изд. - Нови Сад : Градска библиотека, 2016 (Петроварадин : Алфаграф). - 300 стр. ; 20 cm. - (Новосадски манускрипт)

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

ИЛИЈА ОГЊАНОВИЋ АБУКАЗЕМ 

 

 

 

 



ABUKAZEM setnje I IIШетње по Новом Саду. I део : (1878-1881) / Илија Огњановић Абуказем ; приредила Зорица Хаџић. - 1. изд. - Нови Сад : Градска библиотека, 2015 (Петроварадин : Алфаграф). - 272 стр. ; 20 cm. - (Новосадски манускрипт) 


Шетње по Новом Саду. II део : (1882-1884) / Илија Огњановић Абуказем ; приредила Зорица Хаџић. - 1. изд. - Нови Сад : Градска библиотека, 2015 (Петроварадин : Алфаграф). - 296 стр. ; 20 cm. - (Новосадски манускрипт) 

 

"Илија Огњановић Абуказем (Нови Сад, 1845 - Будимпешта, 1900), књижевник и лекар, био је један од најинтересантнијих хроничара свакодневног живота Новог Сада друге половине XIX века. Овај занимљив писац, цењен у свом времену нарочито од стране пречанских Срба, данас је на маргини интересовања књижевних историчара." 
......

"Данас се књиге Илије Огњановића не прештампавају, па су тако и хумористичко-сатирични прилози "Шетње по Новом Саду" измакли видокругу шире читалачке публике XX и XI столећа. Ове козерије, некада жељно ишчекиване и радо читане, штампане су у листу Стармали током првих седам година његовог излажења. Избор из сцојих "Шетњи" Огњановић је објавио у петој, последњој, свесци Шале и сатире 1883. године. Данас, уколико се говори о "Шетњама по Новом Саду", мисли се, најпре, на изузетно сужен одабир самог писца  од 25 текстова који су своје место нашли међу корицама поменуте књиге. Међутим тек све "Шетње" прикупљене на једном месту, њих 25 на броју, нуде читалачкој публици интересантан материјал из свакодневног живота града, духовито коментарисан, али, исто тако, и жестоко критикован ос стране "неслужбеног коректора мана и заблуда". Стога се "Шетњте" Илије Огњановића, тек у својој свеукупности, указују као важан извор за проучавање културних, књижевних и друштвених прилика његовог времена."
Зорица Хаџић

 

 

НЕНАД МИТРОВ

mitrov

Дневник : 1914-1971 : 1937-1940 / Ненад Митров ;приредили Драганa В. Тодоресков и Огњен Карановић. - [1.изд.]. - Нови Сад : Градска библиотека, 2014 (Нови Сад :Сајнос) . - 354 стр. ; 19 cm. - (Новосадски манускрипт / [Градска библиотека, Нови Сад])


 

 

„Удес његовог физичког изгледа и његовог друштвеног живота, као и његов унутрашњи пакао, манифестују се и у дневницима које је водио 1914–1917. и 1937–1940. У првим, латиничним, вођеним у Загребу, Новом Саду и Грацу, читамо рукопис двадесетогодишњег студента који је своје најближе испратио у аустроугарску војску, јадикујући над ратним страхотама које би их евентуално могле снаћи и радујући се њиховом заробљеништву, пошто је, како вели, ’познато да Срби добро поступају са заробљеницима’. У Загребу је, другујући са породицом Зибенштајн, студирајући немачки и филозофију, проводио дане пуне стрепње и немира, али и писао и објављивао своје прве стихове. У дневничкој грађи из 1937–1940, из новосадског периода, писаној ћирилицом, на екавици, у време хитлеризма који се надвио над Европом, упознаје људе који су долазили са различитих страна – глумце и редитеље, писце и пустолове, емигранте, са којима је пријатељевао без задршке.(...)

Као што је Митровљева лирика сва у знаку унутрашњих тензија и ломова, бура и олуја, прожета безнадежношћу и горчином, тако је и његова дневничка грађа елаборација једне хиперсензитивне природе, која је своје корене налазила у личној патњи, а која је тако недвосмислено стремила вишим принципима, романтичним, ако не и романтичарским штимунзима, зонама опсенарства, бодлеријанске мистике и модернистичко-експресионистичких искривљења.”

Драгана В. Тодоресков

ЂОРЂЕ ЛАЗАРЕВИЋ

lazarevic

Моја биографија : (фрагмент) : [1849-1872] : [писана] 1907 / Ђорђе Лазаревић ; приредили Гордана Ђилас и Драго Његован. - [1. изд.] . - Нови Сад : Градска библиотека, 2013 (Петроварадин : Алфа граф) . - 135 стр., [10] стр. с таблама ; 19 cm .

 

 

 

 

„Аутобиографија Ђорђа Лазаревића, писана 1907. године, чува се као машинопис у Библиотеци Матице српске. Део аутобиографије објавио је Димитрије Кириловић у Зборнику Матице српске за друштвене науке, 1956. године. (...) Аутобиографија је писана без књижевних претензија, наиме, реч је о врло самосвесном аутобиографу. Приступајући обради најважнијих догађаја из свог живота Ђорђе Лазаревић сведочи о непристрасности, објективности и непретенциозности. Успут је пружио обиље података о себи самом, али и о културном, историјском и политичком миљеу Новог Сада и Темишвара током друге половине 19. века. Ђорђе Лазаревић, лекар, пореклом из занатлијске породице Ш...Ћ, рођен је у Новом Саду, 28. априла 1849. године. После су родитељи доспели у Темишвар, а повремено су живели у Мехадији, ради трговине. У аутобиографији описује догађаје у породици и Новом Саду током Буне упечатљиво и пластично, а на основу накнадних сазнања и прича које је чуо у породици. Јован Трандафил, чувени новосадски трговац и добротвор, кумовао је деци из првог брака његовог оца Кузмана. Лазаревићу је кума била Марија Трандафил, супруга Јована Трандафила, добротворка. Она му је новчано помагала током његових студија медицине у Бечу. Отац Лазаревићев, Кузман, сачувао је богатство Трандафила током Буне.”

Гордана Ђилас, Драго Његован

МИЛАН ШЕВИЋ
sevic


О нашим људима великим и малим : анегдоте и сећања / Милан Шевић ; приредила Зорица Хаџић. - Нови Сад : Градска
библиотека, 2011 (Петроварадин : Алфаграф) . - 314 стр. ; 19 cm. - (Новосадски манускрипт)

 

 

„Милан Савић, као приљежни хроничар времена у коме је живео, дуго и пажљиво је сакупљао анегдоте о малим и великим људима са којима се дружио, или о којима је од пријатеља слушао. Све те личности и карактере, занимљиве приче и згоде из њихових живота, Милан Шевић је успешно сачувао од заборава и тако оставио нараштајима јединствен одраз минулог времена.
Ми данас можемо да констатујемо да му се поколења, за која је Милан Шевић стварао и писао, нису одужила. Његово велико дело недовољно је истражено, а мали сачувани портрет, остао помало мутан.”

Зорица Хаџић

Др Зорица Хаџић је доцент на Катедри за српску књижевност и јужнословенске књижевности са теоријом књижевности, која је објавила велики број ауторских и приређених књига, као и радова у научној периодици.

 МИЛАН САВИЋ

SAVIC nasistari
Наши стари / Милан Савић ; приредили Миливој Ненин, Зорица Хаџић. - 1. изд. - Нови Сад : Градска библиотека, 2010 (Петроварадин : Алфа граф). - 362 стр. ; 21 cm. - (Едиција Новосадски манускрипт)



Милан Савић (1845-1930), дугогодишњи секретар и уредник „Летописа Матице српске“је у једној ствари био неприкосновен - задужен за достојанствено испраћање заслужних Матичиних чланова, написао је велики број некролога. Ти текстови, поређани хронолошки, онако како су излазили у новосадском „Јединству“ (1922) и „Застави“ (1926, 1927, 1928, 1929), представљају, у неку руку, отклон од некролога као жанра. Пред нама су непретенциозни портрети Савићевих савременика у којима је некролог само иницијална каписла, само знак да је личност важна, да је заслужила да се о њој остави сведочанство.

Савић од некњижевног текста обликује књижевни. Полазећи од намере да истакне заслуге покојника, Савић, понекад, забележи голо постојање; од вредновања личности исказаног општим, најчешће празним местима, он иде на то да ухвати неки занимљив и памтљив детаљ из живота човека. У његовим текстовима смрт и личност о којој пише су заменили места. Ако је у некрологу вест о смрти на првом месту – у серији текстова под насловом „Наши стари“, наши стари су у првом плану: живи и наши!

ЈОВАН СУБОТИЋ

 

Обимну автобиографију Јована Суботића (1817-1886), књижевника, правника, политичара, председника Матице српске и уредника „Летописа“, која је остала у рукопису, после његове смрти, приредио је Тихомир Остојић, по одлуци књижевног одбора Матице српске, донетој 18. јануара 1901. године.
Ово Суботићево дело, штампано у пет делова под називом „Живот дра Јована Суботића“ важно је, како за његову биографију, тако и за културну историју Србије, с обзиром да је Суботић - као припадник епохе политичког и литерарног препорода српског народа у земљама Угарске - у њему приказао слику друштва, читав низ знаменитих људи који су обележили једно време, тешкоће које су пратиле уређивање „Летописа“, и прилике у Матици српској.

 

 

SUBOTIC autobiografija1

Живот Дра Јована Суботића : (ąвтобиогрąфијą). Део 1, Идила/приредио Тихомир Остојић ; припремио за штампу Сава Дамјанов. - [1. изд.]. - Нови Сад : Градска библиотека,2009(Петроварадин:Алфа Граф).-IX,158 стр.;19 cm. (Новосадски манускрипт)



 

 

 

 

SUBOTIC autobiografija2

Живот Дра Јована Суботића : (ąвтобиогрąфијą).Део 2, Пролеће / приредио Тихомир Остојић ; припремио за штампу Сава Дамјанов.-[1. изд.].-Нови Сад:Градска библиотека, 2009 (Петроварадин:Алфа Граф).-VI,175 стр.;19 cm. (Новосадски манускрипт)


 

 

 

 

 

SUBOTIC autobiografija3

Живот Дра Јована Суботића : (ąвтобиогрąфијą). Део 3, Лето/приредио Јован Радонић ; припремио за штампу Сава Дамјанов. - [1. изд.].-Нови Сад: Градска библиотека, 2009(Петроварадин : Алфа Граф) . - V, 226 стр. ; 19 cm. -(Новосадски манускрипт)








 

SUBOTIC autobiografija4Живот дра Јована Суботића : (автобиографија) . Део 4, Лето: епоха трећа и четврта / приредио Јован Радонић ; припремио за штампу Сава Дамјанов. - [1. изд.]. - Нови Сад : Градска библиотека, 2009 (Петроварадин : Алфаграф) . - XIV, 215 стр. ; 19 cm. - (Новосадски манускрипт)
Кор. и хрпт. ств. насл.: Автобиографија. - Тираж 500. - Стр. III-VIII: Предговор уређивачев / Јован Радонић. - На кор. слика аутора. - Напомене и библиографске референце уз текст.



 

 

SUBOTIC autobiografija5Живот дра Јована Суботића : (ąвтобиогрąфијą) . Књ. 5,Лето: епоха четврта / приредио Јован Радонић ; припремио за штампу и поговор написао Сава Дамјанов.- [1. изд.]. - Нови Сад : Градска библиотека, 2009 (Петроварадин : Алфаграф) . - XVI, 286 стр. ; 19 cm. -(Новосадски манускрипт)


 

 

МИХАЈЛО ПОЛИТ-ДЕСАНЧИЋ


uspomene desancicУспомене / Михајло Полит Десанчић ; предговор написао Дејан Микавица ; приредио Сава Дамјанов. - Нови Сад : Градска библиотека : Орфеус, 2006 (Петроварадин : Алфаграф). - 209 стр.:слике аутора ; 19 cm.-(Новосадски манускрипт)


 

Михајло Полит-Десанчић (1833-1920), политичар, новинар, књижевник, полиглота и ерудита, најближи сарадник Светозара Милетића и, поред њега, највећи српски политичар ондашње Војводине, аутор је три мемоарска списа која су обједињена у његовим „Успоменама“: „Покојници I“, „Покојници II“ и „Како сам век свој провео“.
У „Успоменама“ је, на упечатљив начин приказана политичка и друштвена историја пречанских Срба, од 1848. године. Списи су штампани редоследом којим их је аутор написао, односно објавио. „Покојници I“ су објављени још за ауторовог живота, 1899. године. Њихов други део је остао у рукопису и сада је први пут објављен. Трећи део „Како сам свој век провео“, са поднасловом „Успомене Михајла Полита Десанчића“, написан је 1915, а објављен након његове смрти, 1925. године, са предговором његове ћерке Владиславе Полит.

АЦА ПОПОВИЋ ЗУБ

uspomene zub

 

Успомене /Аца Поповић Зуб ; приредио и предговор написао Сава Дамјанов. - [1. изд.]. - Нови Сад : Градска библиотека:Орпхеус,2003 (Нови Сад : "Прометеј") . - VIII, 139 стр. ;19 cm. -(Новосадски манускрипт)

 

 

Ако бисмо узели у обзир текстове објављене у „Комарцу“, новинара и књижевника Аце Поповића Зуба (1829-1894), с правом бисмо га сврстали у сам врх српске сатирично-хумористичке књижевности XIX века.
„Успомене“, дело првобитно објављено у два тома, најважније су прозно дело и једно од најбољих хумористичко-сатиричних остварења овог аутора. Први део је публикован 1890. године у новосадском листу „Наше доба“, у неколико наставака, а други као засебна књига, 1893. у Будимпешти. Мањи део публикације чине чињенице из ауторовог живота, а већи политичка и културна збивања у Војводини у другој половини XIX века.

 

 

 

СВЕТОЗАР МИЛЕТИЋ

 

MILETIC osrpskompitanjuО српском питању / Светозар Милетић ; избор и предговор Чедомир Попов. - [1. изд.]. - Нови Сад : Градска библиотека: Orpheus, 2001 (Нови Сад : Дуплекс) . - XII, 488 стр. :слика аутора ; 24 cm. - (Новосадски Манускрипт)


 

 

Човек јасне мисли и чврстог програма, визионар, Светозар Милетић (1826-1901), адвокат, политичар, новинар, вођа српског народног покрета у XИX веку, у основним опредељењима је имао неколико упоришних идеја на којима је градио своју политичку и личну биографију и своје дело.
Избор Милетићевић публицистичких и поетских радова, који је пред читаоцем, издавачи су од приређивача наручили из два разлога: „Орфеус“- да би њиме обележио 175. годишњицу Милетићевог рођења, а Градска библиотека - да би, и на овај начин, одала признање једном од својих утемељивача, истакнутом члану и руководиоцу Српске читаонице у Новом Саду, у првим деценијама њеног стасавања - у којима је покретала и далекосежне иницијативе, каква је била оснивање Српског народног позоришта.
Састављач овог јубиларног издања није правио механички одабир најважнијих Милетићевих текстова из Сабраних списа, већ је настојао да сачини тематску збирку која би приказала главне одлике Милетићевог програма, и пружила прилику читаоцу да стекне увид у Милетићеве идеје о путевима и поступцима којима би Срби - они у Хабсбуршкој монархији, као и они на Балкану - бранили свој национални идентитет, духовно и политички развијали и, корак по корак, ишли ка крајњем циљу: ослобођењу и уједињењу у јединствену и независну државу.

 

 

 

    "Књиге, као и пријатељи, требају бити малобројни и добро одабрани. Попут пријатеља, требамо им се увек изнова враћати, а оне нас, попут верних пријатеља, никада неће изневерити, никада престати водити."   

shadow line

РЕЈ БРЕДБЕРИ

Joomla 3.0 Templates - by Joomlage.com