пон уто сре чет пет суб нед
1
2
3
9
10
16
17
19
20
21
22
23
24
25
26
27
28
29
30
31

 ЕДИЦИЈЕ green circle 16 ТЕМАТСКЕ ЦЕЛИНЕ green circle 16 СЕРИЈСКЕ ПУБЛИКАЦИЈЕ

baner

КЊИГА ЋЕ ОСТАТИ ОНО ШТО ЈЕСТЕ
Драган Којић
Директор Градске библиотеке у Новом Саду

 

Природна је тежња библиотека да, као велике куће књиге, и саме размишљају о објављивању публикација. Када то чини Градска библиотека у Новом Саду - најстарија установа културе Града која ради на традицији Српске читаонице новосадске - она само потврђује да је Нови Сад одувек марио за књиге. Поједини хроничари и заслужници - попут Шафарика, Васе Стајића, Лазара Ћурчића - о томе су исписали странице за памћење. Градска библиотека, и поред тога што има значајну традицију и што од постанка игра важну улогу у животу Новосађана, дуго није имала књигу о себи. Иако издаваштво није примарна делатност наших јавних библиотека, тешко је замислити библиотеку која нема потребу да забележи своје трајање, важне личности и догађаје који су обележили време; да објављује грађу из завичајне прошлости своје заједнице и публикује књиге из сопствене делатности. Историја издаваштва новосадске Библиотеке почиње крајем 19. века када је, након успешно одржаних предавања у Српској читаоници, објављено неколико издања. Два самостална издања Читаонице појавила су се у првој деценији 20. века.
Седамдесете године прошлог века биле су време склоно књизи па је, у сарадњи са Музејом Града, Народна библиотека у Новом Саду 1971. године покренула едицију Благо завичаја. У уводном тексту прве књиге ове едиције образложена је намера два издавача да ''настављајући традицију новосадских непрофесионалних издавача понуде читалачкој публици скромну књигу која је део прошлости овога Града''.
Као самосталан издавач, Библиотека је 1976. године објавила књигу 150 (сто педесет) година новосадске штампе.
Истинску ренесансу у издавачкој делатности Библиотека је доживела деведесетих година 20. века. У жељи да од заборава отргне славну прошлост Српске читаонице новосадске и започне са прикупљањем грађе за монографију Библиотека је, као фототипско издање, објавила Устав за Читаоницу српску у Новом Саду (из 1861. године) и тиме отворила пут даљем истраживању и публиковању грађе о историјату ове установе. Поводом 150 година од оснивања Српске читаонице новосадске, 1996. године, објављена је монографија Српска читаоница - Градска библиотека у Новом Саду - споменица (1845-1995). Овом издавачком подухвату претходио је научни скуп који је одржан 1995, на дан када је, век и по раније, Читаоница основана. Године 2009. публикована је књига Прилози за историју Градске библиотеке у Новом Саду (1958-2008) којом је обележено пола века постојања и рада Библиотеке, као јавне установе. У запаженом стручном, истраживачком раду Анализа издавачке делатности народних библиотека у Србији од 2001- 2005. године аутор Дубравка Симовић закључује да народне библиотеке у Србији све већу пажњу поклањају својој издавачкој продукцији и констатује да је највише публикација издато у Јужнобачком округу. Студија пружа и детаљније податке који показују да најзначајније место заузима Градска библиотека у Новом Саду, са 119 наслова.
Када је реч о издавачкој политици новосадске Библиотеке, неопходно је нагласити да је она, у конципирању свог издавачког програма, направила разлику у односу на класичне издаваче: определила се да објављује књиге које сведоче о културном наслеђу Града, са акцентом на личностима и догађајима из прошлости установе. Публикована дела Библиотеке афирмишу завичај и његове културне вредности, и сведоче о личностима чија заоставштина има трајну, непролазну вредност. Оваквом издавачком концепцијом Библиотека активно учествује у издаваштву Новог Сада, прилаже му, не тражећи и не мерећи свој допринос комерцијалним аршинима.

Након деведесетих година 20. века покренуте су нове едиције и колекције: Баштиник, Новосадски манускрипт, Завичај, Преводи и објављени су наслови појединачних издања којима Библиотека подсећа на своје великане (Светозар Милетић О српском питању, Лаза Костић, Јован Јовановић Змај Славујанке, Арса Пајевић Из Црне Горе и Херцеговине, Трива Милитар Нови Сад на раскрсници минулог и садањег века, Станислав Препрек Албум композиција и збирка поезије Пред тминама).
Издавачка делатност Библиотеке се истиче и када је реч о музикалијама: издањима нотне грађе и звучних записа Исидора Бајића, Станислава Препрека и Тибора Хартига (ЦД Новосадски триптих) Библиотека је пружила допринос посусталом музичком издаваштву.
Књигом Криза читања : комплексан педагошки, културолошки и општедруштвени проблем (која је доживела два издања) Библиотека је, међу првима у нашој култури, актуелизовала питање ''кризе читања'', скренула пажњу јавности на овај изражен проблем и указала на нужност његовог решавања, уз подстицање читалачких навика код деце и одраслих.
Односом према легату породице прерано преминулог завичајног писца Стевана Пешића Библиотека се потврдила као одговорна установа за пријем и бригу о легатима значајних писаца Новог Сада. Из књижевне заоставштине С. Пешића до сада је објављено: шест томова Романа о Ковиљу, књига Библиотека Стевана Пешића, романи Сарат и Випули и Тибетанци, као и књига путописне прозе Катанду. Изван поменутих едиција, Библиотека је знала да чува успомену и на друге великане - што је осведочено књигама: његошева психологија и филозофија стварања, Луда земља Јована Рашковића, Зборник радова Теслин допринос науци, култури и савременој цивилизацији и Зборник радова о Сави Мркаљу – објављен поводом 200-те годишњице појављивања његовог најзначајнијег дела Сало дебелога јера либо азбукопротрес. Библиотеци је велика почаст указана 1997. године када је, у издању манастира Хиландара, у едицији Хиландарски преводи, објављена књига Светог Теофана Затворника Мисли за сваки дан у години, на чијој последњој страници је записано да је, великој српској светињи, књига штампана као дар Градске библиотеке у Новом Саду и као допринос прослави осам векова Хиландара.
Препозната као поуздан партнер са профилисаним издавачким програмом Библиотека је, као саиздавач, учествовала и у јединственом капиталном пројекту - објављивању Енциклопедије Новог Сада.
Од периодичних публикација, Библиотека редовно издаје Библиотечки путоказ (први број штампан је 2004), часопис информативно-едукативне концепције намењен деци, младима, наставницима, родитељима и библиотекарима. Информативно гласило Мозаик и Информативни билтен приновљених публикација имају интерни карактер, без објављивања, али и велику употребну вредност.

    "Ствари које желим да знам су у књигама. Мој најбољи пријатељ је онај ко ми донесе књигу коју још нисам прочитао."   

shadow line

МАРК ТВЕН

Joomla 3.0 Templates - by Joomlage.com