О ГРАДСКОЈ БИБЛИОТЕЦИ
Градска библиотека у Новом Саду је најстарија установа културе основана у Граду. Матична је библиотека за Јужнобачки округ и друга по величини јавна библиотека у Републици Србији. Располаже богатим фондом библиотечке грађе који чине преко 500.000 књига, око 100 наслова периодике и значајна количина некњижне грађе.
МРЕЖА ОГРАНАКА
Библиотека ради у мрежи 26 огранака у Граду и насељеним местима градског подручја. У централном објекту у Дунавској улици налазе се: највеће одељење за одрасле кориснике „Ђура Даничић“, издвојено Дечје одељење и Информационо-реферални центар са Читаоницом. У непосредној близини је Огранак „Аница Савић Ребац“, са библиотечком грађом на 12 светских језика.
КУТАК ЗА ДЕЦУ
Дечје одељење је најатрактивније и најживље одељење Библиотеке, са богатим фондом књига и часописа намењених деци и младима до 14 година. Специфично је по разноврсним програмским активностима, интерактивном раду са децом и успешној сарадњи са бројним институцијама културе и образовања.
ИЗДАВАЧКА ДЕЛАТНОСТ
Градска библиотека објављује дела која афирмишу културне вредности завичаја и културну историју Новог Сада. Најзначајније едиције су БЛАГО ЗАВИЧАЈА, БАШТИНИК, ЗАВИЧАЈ, ПРЕВОДИ и НОВОСАДСКИ МАНУСКРИПТ. Библиотека је издавач легата – необјављене грађе Стевана Пешића. Такође, објављује часопис за децу и младе БИБЛИОТЕЧКИ ПУТОКАЗ, информативно гласило МОЗАИК и, као саиздавач са Новосадским клубом, СВЕСКЕ ЗА ИСТОРИЈУ НОВОГ САДА.
ПРОГРАМСКЕ АКТИВНОСТИ
Градска библиотека се по квалитету и квантитету програмских садржаја издваја и препознаје у библиотечко-информативном систему Србије. Заступљени су традиционални програми – књижевни сусрети и промоције, али и бројне друге активности, манифестације, пројекти. Издвајамо: МЕМОРИЈАЛ „СТЕВАН ПЕШИЋ“, БИБЛИОТЕКА НА ШТРАНДУ, ЛЕТЊИ МАСКЕНБАЛ ЗА ДЕЦУ, ДИГИТАЛИЗАЦИЈА ЗАВИЧАЈНЕ ЗБИРКЕ, стручни скуп „ДАНИ БИБЛИОТЕКА И БИБЛИОТЕКАРА“, ЗАВИЧАЈНИ КУТАК СТЕПАНОВИЋЕВА, достава књига на кућну адресу …
НАШИ КОРИСНИЦИ
Преко 26.000 различитих корисника доприносе да Градска библиотека има запажено место у култури Новог Сада. У узајамној, доброј комуникацији, Библиотека настоји да одговори на потребе и захтеве својих читалаца и буде на услузи свим суграђанима.
пон уто сре чет пет суб нед
3
4
5
7
8
11
12
15
18
19
21
26
29
30

lab unilib rs 150x125

Драган Којић
150 ГОДИНА ГРАДСКЕ ЧИТАОНИЦЕ У НОВОМ САДУ
shadow line

У првој половини XIX века Срби у Војводини били су под туђинском влашћу. Проналажени су различити начини да се традиција и духовност српског народа чува и очува. А када су се озбиљније почеле појављивати српске књиге, новине и часописи наметнуло се размишљање о томе како да оне дођу у што више руку, како народ што више да их чита.

У то време читаонички покрет који је у основи национални захвата целу Европу, па и ове крајеве. Његов важан задатак био је буђење националне свести, да се што више помогне народност и упозна књижевност, а у исто време и начини места светлости "Просвете". И зато су и овде Читаонице радосно поздрављене, а на њих се гледало као на нове српске "храмове просвете". Нарочито се учећа и напредна омладина радовала таквим установама. А родољуба који су уочавали такав значај Читаонице било је и у овој средини, па је самим тим пута и начина за њихово оснивање извесно било. У таквој атмосфери и са тим задацима формирана је Читаоница српска у Новом Саду.

Своју часну мисију духовног огњишта војвођанског Српства, српска Читаоница у Новом Саду започела је одмах по свом оснивању. Наиме, после одговарајућих припрема, 23. септембра 1845. године, у згради Грчке школе (садашње зграде у Грчкошколској улици бр. 3), када је одржан састанак на коме су примљена правила друштва и изабрана управа. За привременог председника изабран је Јован Рајић млађи, истакнути правник и професор лицеја, за потпредседника Платон Јевремовић, парох Сабоне цркве, а за секретара Радивоје Стратимировић. grckoskolska

Чињеница је да се постојање Српске читаонице у Новом Саду по неким изворима везује и за 1838. и 1839. годину. Наиме, у Новом Саду је тих година давало представе такозвано "летеће позоришно друштво". Те представе приређиване су у корист Читаонице. Постоји такође и опис изгледа Читаонице српске у Новом Саду из 1842. године. Међутим, Градска библиотека која ради на традицији Српске читаонице у Новом Саду приклонила се 23. септембра 1845. године као свом рођендану, будући да за њега има извоне документе.

Организовање Српске читаонице у Новом Саду омогућено је добровољним прилозима грађана и угледних људи из других српских крајева, прикупљених на баловима који су за ову сврху и организовани. Овдашња српска штампа регистровала је два "торжествена бала". Први је одржан на новосадском стрелишту 14. августа 1844. године, са циљем да се оснује Српска читаоница у којој би се "мила браћа Срби цвијеће мудрости, највеће мудрости и просвете сабирали а са другом својом браћом Словјанима боље се упознали моћи". Ова забава је била чисто српска и у њој је великог учешћа узела тадашња новосадска српска омладина, сво српско племство Војводине, као и енглески конзул из Београда.

Септембра 1845. године приређен је други бал који је омогућио оснивање Читаонице. После избора управе Читаонице она је отворена 27. септембра те године у гостионици "Код фазана" (на месту те гостионице је сада Музичка школа у Његошевој улици). Прочитана су имена приложника и покровитеља Читаонице. Утврђено је да је основан фонд Читаонице од 2000 форинти и 1000 књига. Оснивачком скупу је присуствовао и митрополит Јосиф Рајачић.

Читаоница одмах почиње да развија национални дух. На самом отварању истакнуто је да Срби желе да им се призна народност и зато оснивају Читаоницу како би у њој могли да добијају и читају српске књиге и новине. А сам непосредни повод за њено оснивање је увођење мађарског језика за званични уместо латинског. То су Срби схватили као опасност за свој језик и своју националну независност, па су стога и приступили формирању Српске читаонице као једне од брана у чувању своје народности и идентитета. Нема сумње да је читаоница српска у Новом Саду умногоме делила судбину свог народа. У њеној богатој историји видљиво је стога неколико периода. Први траје од оснивања до 1848-1849. године, до чувене Буне, када је Нови Сад јуна месеца бомбардован и када је и Читаоницу задесила иста судбина као и цео град, поготово његов српски део. Наиме, Читаоница је разрушена и дуго је требало до обнављања њеног рада.

jovan hadzicОвај период је значајан и по томе што је од маја месеца 1847. године на челу Читаонице био Јован Хаџић-Милош Светић, знаменита фигура српске културе и духовности тога доба. После Буне, дуго је требало да Нови Сад у сваком погледу, па и духовном, буде спреман за нове узлете. Тек крајем педесетих година прошлог века, пре свега захваљујући залагању изнетом на страницама "Српског дневника", поново се заговара потреба обнављања читаоничког рада. Јован Хаџић-Милош Светић, као још увек легитимни председник читаонички, није био за њено обнављање, и ти покушаји су потрајали. Тада, међутим, на политичку позоницу војвођанског српства крупним корацима ступа њен најмаркантнији представник др Светозар Милетић. Користећи енергичне захтеве чланства читаонице да се обнови њен рад и потврду Устава Читаонице од стране Ц. Кр. српско-банатског намесништва у Темишвару, 22. децембра 1860. године, створио је претпоставке да она настави свој рад. Због тога, на захтев већине чланова, одржана је 2. марта 1861. године Скупштина читаонице, на којој је Јован Хаџић поднео оставку. За председника Читаонице изабран је др Светозар Милетић, а за секретара Јован Јовановић Змај, већ афирмисани и признати песник.

Долазак ова два великана на чело Читаонице отворио је најсветлије странице њене историје. Она одмах постаје средиште култуног, и не само култуног живота Срба у Војводини. Исте те, 1861. године, 16. јула, Читаоница је формирала Српско народно позориште, најстарији професионални театар код Срба и тиме вратила дуг глумишту "дилетантским позоришним трупама" које су раније давале представе у њену корист. У крилу Читаонице основано је 1867. године прво Српско певачко друштво, које је уз све потешкоће у свом раду дало снажан печат делатности Читаонице. Ово друштво често је именовано и као читаоничко певачко друштво и умногоме је обогаћивало рад Читаонице, а у неким периодима имало је снаге да готово самостално носи њене активности, у раздобљу пред крај прошлог и на самом почетку овог века, све до избијања Првог светског рата. Многе активности Читаонице и Уједињене омладине српске биле су крајње практичне природе. Тако је било и код формирања "Друштва за радиност" 1867-1868. године. svetozar miletic

Извесно је дакле да Читаоница има, лепих заслуга и за цело српство. Она је дуго због своје економске снаге и усвојених правила била седиште култуног живота и оснивач многих завода и установа. Тако је 17. октобра 1873. године у њеним просторијама основано "НОВОСАДСКО СРПСКО КОЛО". У њој су се одржавали и јавни састанци Срба занатлија Новосађана, деоничара прве Бачке трговачке и прометне Банке, у Новом Саду, Скупштине јачачког, веслачког и ватрогасачког друштва. Српске девојке у Новом Саду образовале су под заштитом Читаонице Девојачко и омладинско коло. Та младеж састајала се недељом у Читаоници. Иако је била по имену српска, Читаоница је била отворена за све грађане, без обзира на веру и нацију, који су живели у Новом Саду. У исто време она је од 1905. године постала прва Установа друштвена у Срба с ову страну, у којој су што се права и дужности тиче изједначени мушки и женски чланови. Читаоница је дала свој допринос и код формирања женске читаонице "ПОСЕСТРИМЕ".

У читаоници је био развијен култуно-забавни живот. Одржавало се небројено много беседа, села и забавних вечери. Предњачила је у активностима када је требало обележити какав важан догађај. Овако широко поље рада Читаонице и све личности које су за њу као чланови биле везане засигуно су јој прибавили изузетно угледно место међу установама културе целог српског рода.

И због ње се шездесетих година XIX века говорило, да је Нови Сад главна српска варош јер од 16.000 становника, 9.000 је Срба, а са другим Словенима 12.000. У то време Нови Сад има српску епископску столицу, велику гимназију, књижевно друштво Матицу, друштво позоришно и читаоницу.

Када је избио Први светски рат и Новосадска Српска читаоница морала је да дели злу судбину са осталим српским установама. Сва њена имовина укључујући и архиву уништена је. Зато, ми о њеним активностима, знамо пре свега преко новинских текстова и забелешки. Готовина читаонице депонована је код Српске гимназије новосадске, са којом ова Установа има изузетно дуготрајне и чврсте везе. По ослобођењу и уједињењу Војводине са матицом земљом, Србијом, 1918. године, Читаоница је обновила свој рад већ током 1919. године. Морало се почети изнова са набавком књига, часописа и другог неопходног материјала.

У ослобођеној земљи, Читаоница губи, што је сасвим разумљиво, ону улогу коју је имала када је српски народ у Војводини водио борбу за своју националну слободу и независност, и свој рад усаглашава "са духом времена и промењеним приликама".

За време окупације од 1941-1945. године, Читаоница је настојала да одржи активности и свој дух.Најзначајнији културно-књижевни догађај у окупираном Новом Саду организовала је управо Српска читаоница новосадска, 28. марта 1943. године. Она је у Свечаној сали Српске православне црквене општине, уз присуство најугледнијих људи тога времена, међу којима су били и епископ г. др Иринеј и инж. Дака Поповић, бивши министар и бан, угостила књижевника г. др Светислава Стефановића, тадашњег председника Српске књижевне задруге, који је одржао предавање о српској култури.

 Своју индивидуалност Читаоница чува до 1958. године, када обједињавањем са библиотеком "Ђура Даничић", рејонским библиотекама града, а нешто касније и позајмним одељењем Библиотеке Матице српске, поприма облик и начин деловања који и данас има као Градска библиотека у Новом Саду, једна од највећих јавних библиотека позајмног типа у целој земљи.

shadow line

    "Ствари које желим да знам су у књигама. Мој најбољи пријатељ је онај ко ми донесе књигу коју још нисам прочитао."   

shadow line

МАРК ТВЕН

Joomla 3.0 Templates - by Joomlage.com