О ГРАДСКОЈ БИБЛИОТЕЦИ
Градска библиотека у Новом Саду је најстарија установа културе основана у Граду. Матична је библиотека за Јужнобачки округ и друга по величини јавна библиотека у Републици Србији. Располаже богатим фондом библиотечке грађе који чине преко 500.000 књига, око 100 наслова периодике и значајна количина некњижне грађе.
МРЕЖА ОГРАНАКА
Библиотека ради у мрежи 26 огранака у Граду и насељеним местима градског подручја. У централном објекту у Дунавској улици налазе се: највеће одељење за одрасле кориснике „Ђура Даничић“, издвојено Дечје одељење и Информационо-реферални центар са Читаоницом. У непосредној близини је Огранак „Аница Савић Ребац“, са библиотечком грађом на 12 светских језика.
КУТАК ЗА ДЕЦУ
Дечје одељење је најатрактивније и најживље одељење Библиотеке, са богатим фондом књига и часописа намењених деци и младима до 14 година. Специфично је по разноврсним програмским активностима, интерактивном раду са децом и успешној сарадњи са бројним институцијама културе и образовања.
ИЗДАВАЧКА ДЕЛАТНОСТ
Градска библиотека објављује дела која афирмишу културне вредности завичаја и културну историју Новог Сада. Најзначајније едиције су БЛАГО ЗАВИЧАЈА, БАШТИНИК, ЗАВИЧАЈ, ПРЕВОДИ и НОВОСАДСКИ МАНУСКРИПТ. Библиотека је издавач легата – необјављене грађе Стевана Пешића. Такође, објављује часопис за децу и младе БИБЛИОТЕЧКИ ПУТОКАЗ, информативно гласило МОЗАИК и, као саиздавач са Новосадским клубом, СВЕСКЕ ЗА ИСТОРИЈУ НОВОГ САДА.
ПРОГРАМСКЕ АКТИВНОСТИ
Градска библиотека се по квалитету и квантитету програмских садржаја издваја и препознаје у библиотечко-информативном систему Србије. Заступљени су традиционални програми – књижевни сусрети и промоције, али и бројне друге активности, манифестације, пројекти. Издвајамо: МЕМОРИЈАЛ „СТЕВАН ПЕШИЋ“, БИБЛИОТЕКА НА ШТРАНДУ, ЛЕТЊИ МАСКЕНБАЛ ЗА ДЕЦУ, ДИГИТАЛИЗАЦИЈА ЗАВИЧАЈНЕ ЗБИРКЕ, стручни скуп „ДАНИ БИБЛИОТЕКА И БИБЛИОТЕКАРА“, ЗАВИЧАЈНИ КУТАК СТЕПАНОВИЋЕВА, достава књига на кућну адресу …
НАШИ КОРИСНИЦИ
Преко 26.000 различитих корисника доприносе да Градска библиотека има запажено место у култури Новог Сада. У узајамној, доброј комуникацији, Библиотека настоји да одговори на потребе и захтеве својих читалаца и буде на услузи свим суграђанима.
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
1
2

ЧАСНИЦИ ЧИТАОНИЦЕ СРПСКЕ У НОВОМ САДУ

 

1. ГЛИША НОВАКОВИЋ, учитељ, био је библиотекар Читаонице српске 1837-1838. године

2. ЈОВАН РАЈИЋ млађи, адвокат, вицефишкал новосадског Магистрата, професор на крагујевачком Лицеју, први привремени председник Читаонице српске од 1845-1847. године

3. ПЛАТОН ЈЕВРЕМОВИЋ, парох Сабоне цркве, био је потпредседник Читаонице од 1845-1847. године

4. РАДИВОЈЕ СТРАТИМИРОВИЋ је био тајник Читаонице од 1845- 1847.

svetic5. ЈОВАН ХАЏИЋ-МИЛОШ СВЕТИЋ, песник, преводилац, правник, потоњи председник Матице српске, израдио Грађански законик Кнежевине Србије. Изабран је за сталног председника Читаонице 1847. године; на том положају је био до 1861. године 

6. ГЕОРГИЈЕ ВУКОВИЋ, парох Алмашке цркве и добротвор Новосадске гимназије, био је потпредседник Читаонице од 1847-1861. године

7. КОНСТАНТИН ИСАКОВИЋ, адвокат; тајник Читаонице од 1847-1861. године

8. СВЕТОЗАР МИЛЕТИЋ, адвокат, новинар, најмаркантнија личност у политичком животу Срба, први уредник листа Застава, два пута био градоначелник Новог Сада, за председника Читаонице изабран 2. марта 1861. године

9. ДИМИТРИЈЕ САРЧЕВИЋ, хирург, потпредседник Читаонице од 1861. године

10. ЈОВАН ЈОВАНОВИЋ ЗМАЈ, песник и вени Милетићев следбеник, врло активан тајник Читаонице српске и Друштва за српско народно позориште од 1861. године

11. МАРКО ПОПОВИЋ, трговац и добротвор, за председника Читаонице изабран 1866. године

12. ИЛИЈА КРСТИЋ, изабран за потпредсеника Читаонице 1866. године

13. АЛЕКСАНДАР САНДИЋ, адвокат, публицист, изабран за тајника Читаонице 1866. године

14. ЂОРЂЕ РАКИЋ, један од оснивача Задружне штампарије, благајник Српске читаонице од 1866. године

15. ПЕТАР НАТОШЕВИЋ, трговац, председник Читаонице 1876. године, благајник Читаонице 1878. и председник Читаонице 1883. године

16. МИША ДИМИТРИЈЕВИЋ, књижевник, публицист, власник и уредник листа Браник, члан и потпредседник Књижевног одељења Матице српске, потпредседник Читаонице 1876. године, председник 1884. године

17. ЂОРЂЕ Д. КОДА, председник Читаонице 1878. године

18. АНТОНИЈЕ ХАЏИЋ, књижевник, правник, секретар и председник Матице српске, управник Српског народног позоришта, потпредседник Читаонице 1878. године, председник 1879. године

19. ЛУКА ЈОЦИЋ, књижар, штампар и издавач, био је књижничар 1878. године

20. Др ЛАЗА СТАНОЈЕВИЋ, култуни радник, писац, потпредседник Читаонице 1879. године, председник 1880, 1882, 1885. године

21. МИЛАН А. ЈОВАНОВИЋ, професор, тајник Читаонице 1879. године, потпредседник 1883. године

22. ГАВРА ПЛАВШИЋ, апотекар, благајник у Читаоници 1879. године

23. СТЕВАН МИЛОВАНОВ, књижничар од 1879, 1880, 1883. године

24. Ђ. ГЛИБОЊСКИ, тајник Читаонице 1880. године

25. Проф. ЈОВАН ГРЧИЋ, књижевник, публицист, потпредседник Читаонице 1882, 1884. 1885. године.

26. ЂОРЂЕ МИЛИЋ, учитељ, тајник Читаонице 1882. године

27. АРКАДИЈЕ ВАРАЂАНИН, педагог, неко време управитељ Више девојачке школе, благајник Читаонице1882. године

28. МИЛАН ДАВИДОВАЦ, тајник Читаонице 1883. године

29. КОСТА ЖЕГАРАЦ, благајник у Читаоници 1883. године

30. ЂОРЂЕ МАГАРАШЕВИЋ, тајник Читаонице 1885. године

ostojic31. ТИХОМИР ОСТОЈИЋ, историчар књижевности и културе, секретар Матице српске, био председник Читаонице првих година XX века 

32. МИХАИЛО ПОЛИТ-ДЕСАНЧИЋ, правник, публицист, политичар, био потпредседник Читаонице првих година XX века

33. ЛАЗАР МИРОСАВЉЕВИЋ, трговац, председник Читаонице 1919. године

34. Др МИЛАДИН СВИЊАРЕВ, потпредседник Читаонице 1919. године

35. БРАНИСЛАВ ГРБА, тајник Читаонице 1919. године

36. АЛИМПИЈЕ ПОПОВИЋ, прота, био председник Читаонице неколико година пре Другог светског рата до 1942. године и по завршетку рата до 1952. године

37. МИЛАН ПОПОВИЋ, народни посланик, изабран за председника Читаонице 27. јуна 1942. године

38. Др МИЛОШ ПЕТРОВИЋ, потпредседник Читаонице од јуна 1942. године

39. МИЛОРАД БОТИЋ, адвокат, последњи председник Читаонице, обављао је ту дужност од 16. марта 1952. до 24. јануара 1954. године

40. ЂОКА БАЛАШЕВИЋ, дрварски трговац, потпредседник Читаонице од 1952. до 1954. године

41. МЛАДЕН СТРИЧЕВИЋ, службеник, секретар Читаонице од 1952-1954.

42. ЈОВАН ИСАКОВИЋ, службеник, благајник Читаонице од 1952-1954.

    "Можда нема дана нашег детињства које смо тако испуњено живели од оних које смо провели са омиљеном књигом."   

shadow line

МАРСЕЛ ПРУСТ

Joomla 3.0 Templates - by Joomlage.com