О ГРАДСКОЈ БИБЛИОТЕЦИ
Градска библиотека у Новом Саду је најстарија установа културе основана у Граду. Матична је библиотека за Јужнобачки округ и друга по величини јавна библиотека у Републици Србији. Располаже богатим фондом библиотечке грађе који чине преко 500.000 књига, око 100 наслова периодике и значајна количина некњижне грађе.
МРЕЖА ОГРАНАКА
Библиотека ради у мрежи 26 огранака у Граду и насељеним местима градског подручја. У централном објекту у Дунавској улици налазе се: највеће одељење за одрасле кориснике „Ђура Даничић“, издвојено Дечје одељење и Информационо-реферални центар са Читаоницом. У непосредној близини је Огранак „Аница Савић Ребац“, са библиотечком грађом на 12 светских језика.
КУТАК ЗА ДЕЦУ
Дечје одељење је најатрактивније и најживље одељење Библиотеке, са богатим фондом књига и часописа намењених деци и младима до 14 година. Специфично је по разноврсним програмским активностима, интерактивном раду са децом и успешној сарадњи са бројним институцијама културе и образовања.
ИЗДАВАЧКА ДЕЛАТНОСТ
Градска библиотека објављује дела која афирмишу културне вредности завичаја и културну историју Новог Сада. Најзначајније едиције су БЛАГО ЗАВИЧАЈА, БАШТИНИК, ЗАВИЧАЈ, ПРЕВОДИ и НОВОСАДСКИ МАНУСКРИПТ. Библиотека је издавач легата – необјављене грађе Стевана Пешића. Такође, објављује часопис за децу и младе БИБЛИОТЕЧКИ ПУТОКАЗ, информативно гласило МОЗАИК и, као саиздавач са Новосадским клубом, СВЕСКЕ ЗА ИСТОРИЈУ НОВОГ САДА.
ПРОГРАМСКЕ АКТИВНОСТИ
Градска библиотека се по квалитету и квантитету програмских садржаја издваја и препознаје у библиотечко-информативном систему Србије. Заступљени су традиционални програми – књижевни сусрети и промоције, али и бројне друге активности, манифестације, пројекти. Издвајамо: МЕМОРИЈАЛ „СТЕВАН ПЕШИЋ“, БИБЛИОТЕКА НА ШТРАНДУ, ЛЕТЊИ МАСКЕНБАЛ ЗА ДЕЦУ, ДИГИТАЛИЗАЦИЈА ЗАВИЧАЈНЕ ЗБИРКЕ, стручни скуп „ДАНИ БИБЛИОТЕКА И БИБЛИОТЕКАРА“, ЗАВИЧАЈНИ КУТАК СТЕПАНОВИЋЕВА, достава књига на кућну адресу …
НАШИ КОРИСНИЦИ
Преко 26.000 различитих корисника доприносе да Градска библиотека има запажено место у култури Новог Сада. У узајамној, доброј комуникацији, Библиотека настоји да одговори на потребе и захтеве својих читалаца и буде на услузи свим суграђанима.
пон уто сре чет пет суб нед
1
8
11
13
14
15
17
20
21
22
24
25
26
27
28
29
30
31

Милици у походеshadow line

MUP2Културно-уметничка манифестација Књижевни сусрети МИЛИЦИ У ПОХОДЕ основана је 1974. године. Ова манифестација има за циљ очување и неговање сећања на уметничко дело, живот и рад једне од првих српских песникиња Милице Стојадиновић Српкиње.
У програмима учествује око 40 песника, ликовних, музичких и драмских уметника, ученици и наставници основних школа. Програм се састоји из изложбе, уметничког програма, беседе, уручења Награде Милица Стојадиновић Српкиња за књижевни опус на српском језику, књижевних вечери, обиласка манастира, куће Милице Стојадиновић Српкиње, објављивања зборника Сусрета... У библиотечком огранку „Милица Стојадиновић Српкиња“ у Буковцу одржава се књижевни сусрет. манифестација се одржава у октобру месецу.

 

 shadow line

 О Милици Стојадиновић Српкињи green circle 16 

Чувена песникиња, сакупљачица народног блага (Буковац, 6. VII 1828 – 25. VII 1878). Једна од првих српских књижевница новијег доба. Звали су је „Врдничка вила“. Познавала се с многим писцима свога доба.

..........................
Milica Stojadinovic Srbkinja1Њено прво школовање трајало је само седам – осам недеља, кад је отишла у Бановце код мајчиних родитеља, а тада је већ знала сва слова. Слушала је часове из историје, катихизиса и часловца. За време зимског распуста, после болести, вратила се родитељима у Врдник.
Са дванаест година наставила је школовање у Варадину (Петроварадину), где је остала годину или две код госпођице Клушак. Ишла је у немачку школу, „обершуле“, где је научила немачки, а вероватно и словачки, као и да свира на гитари. Из једног писма Франклу сазнаје се да је касније у Врднику сама учила италијански и француски.

......................

Прва Миличина песма изашла је 1847. У Павловићевом „Сербском народном листу“, који је излазио у Пешти, а затим се јављала у Седмици, Војвођанки, Шумадинки, Фрушкогорки, Даници и без потписа у Путнику и Комарцу.

........................
Објавила је три збирке песама. Своју прву књигу штампала је 1850. О свом трошку, прикупивши унапред нешто претплатника. Следеће књиге песама објавила ј е1855. И 1869. Потписивала се начешће као Српкиња или „једна Српкиња“.
Умрла је усамљена и сиромашна у Београду. Сахрањена је на гробљу крај цркве Светог Марка у Београду. Кости су јој 1905. пренесене у Пожаревац, где је сахрањен и њен млађи брат Љубомир, који је тамо био професор. На гробу јој је 1966. постаљена надгробна плоча. У Врднику се пред манастиром налази њена биста, рад вајара Јована Пешића, откривена на Видовдан, 28. Јуна 1912.

Д. Каб. – Д. П-в

green circle 16 ЕНЦИКЛОПЕДИЈА Новог Сада, Књ. 26. Сре - Сто / главни уредник Душан Попов. - Нови Сад: Новосадски клуб : Градска библиотека, 2005 (Нови Сад : Стојков). - 336 стр. : илустр. ; 24 cm

shadow line

 

 

    "Књиге, као и пријатељи, требају бити малобројни и добро одабрани. Попут пријатеља, требамо им се увек изнова враћати, а оне нас, попут верних пријатеља, никада неће изневерити, никада престати водити."   

shadow line

РЕЈ БРЕДБЕРИ

Joomla 3.0 Templates - by Joomlage.com