О ГРАДСКОЈ БИБЛИОТЕЦИ
Градска библиотека у Новом Саду је најстарија установа културе основана у Граду. Матична је библиотека за Јужнобачки округ и друга по величини јавна библиотека у Републици Србији. Располаже богатим фондом библиотечке грађе који чине преко 500.000 књига, око 100 наслова периодике и значајна количина некњижне грађе.
МРЕЖА ОГРАНАКА
Библиотека ради у мрежи 26 огранака у Граду и насељеним местима градског подручја. У централном објекту у Дунавској улици налазе се: највеће одељење за одрасле кориснике „Ђура Даничић“, издвојено Дечје одељење и Информационо-реферални центар са Читаоницом. У непосредној близини је Огранак „Аница Савић Ребац“, са библиотечком грађом на 12 светских језика.
КУТАК ЗА ДЕЦУ
Дечје одељење је најатрактивније и најживље одељење Библиотеке, са богатим фондом књига и часописа намењених деци и младима до 14 година. Специфично је по разноврсним програмским активностима, интерактивном раду са децом и успешној сарадњи са бројним институцијама културе и образовања.
ИЗДАВАЧКА ДЕЛАТНОСТ
Градска библиотека објављује дела која афирмишу културне вредности завичаја и културну историју Новог Сада. Најзначајније едиције су БЛАГО ЗАВИЧАЈА, БАШТИНИК, ЗАВИЧАЈ, ПРЕВОДИ и НОВОСАДСКИ МАНУСКРИПТ. Библиотека је издавач легата – необјављене грађе Стевана Пешића. Такође, објављује часопис за децу и младе БИБЛИОТЕЧКИ ПУТОКАЗ, информативно гласило МОЗАИК и, као саиздавач са Новосадским клубом, СВЕСКЕ ЗА ИСТОРИЈУ НОВОГ САДА.
ПРОГРАМСКЕ АКТИВНОСТИ
Градска библиотека се по квалитету и квантитету програмских садржаја издваја и препознаје у библиотечко-информативном систему Србије. Заступљени су традиционални програми – књижевни сусрети и промоције, али и бројне друге активности, манифестације, пројекти. Издвајамо: МЕМОРИЈАЛ „СТЕВАН ПЕШИЋ“, БИБЛИОТЕКА НА ШТРАНДУ, ЛЕТЊИ МАСКЕНБАЛ ЗА ДЕЦУ, ДИГИТАЛИЗАЦИЈА ЗАВИЧАЈНЕ ЗБИРКЕ, стручни скуп „ДАНИ БИБЛИОТЕКА И БИБЛИОТЕКАРА“, ЗАВИЧАЈНИ КУТАК СТЕПАНОВИЋЕВА, достава књига на кућну адресу …
НАШИ КОРИСНИЦИ
Преко 26.000 различитих корисника доприносе да Градска библиотека има запажено место у култури Новог Сада. У узајамној, доброј комуникацији, Библиотека настоји да одговори на потребе и захтеве својих читалаца и буде на услузи свим суграђанима.
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед

ПРОЈЕКТИ ГРАДСКЕ БИБЛИОТЕКЕ У НОВОМ САДУ
2014. година
shadow linegreen circle 16 ВЕЛИКИ РАТ У ОГЛЕДАЛУ ШТАМПЕ НОВОСАДСКЕ И СЕЋАЊИМА ПОТОМАКА, 1914. ГОДИНА

Пројектом „Велики рат у огледалу штампе новосадске и сећањима потомака, 1914. година” Градска библиотека обележава јубилеј 100 година од почетка Првог светског рата, са циљем неговања културе сећања на овај изузетно значајни догађај светске историје. Задаци пројекта били су: реализација завичајних радионица и дизајн тематских календара са ученицима Средње школе за дизајн „Богдан Шупут”, изложба са пратећим каталогом и израда првог тома селективне анотиране библиографије (1914. година).
Радионице са ученицима Средње школе за дизајн „Богдан Шупут”, на којима се радила припрема за идејно решење календара са темом „Велики рат”, одржаване су од фебруара до јуна 2014. године. Библиотекарка Завичајне збирке доносила је грађу и износила чињенице и појашњења о Великом рату. На сваком сусрету била је обрађивана по једна тема, у сврху едукације, а ради лакшег рада на дизајну. Ученици су дизајнерско решење постављали у договору са професорком.
Изложба под називом „Велики рат у огледалу штампе новосадске и сећањима потомака, 1914. година” отворена је у Дому Војске Србије (Београдски кеј 9), 18. децембра, у 13 часова. На отварању изложбе говорили су: бригадни генерал Стојан Батинић, историчар Ђорђе Србуловић, библиотекарка Блаженка Марковић и директор Градске библиотеке у Новом Саду Драган Којић. Музичку тачку на клавиру, под називом „Избор из седам балканских игара”, аутора Марка Тајчевића, извела је студенткиња Академије уметности у Новом Саду Јелена Лазић.
Презентована грађа састоји се из више целина: грађа на плакатима, грађа у витринама и грађа у електронској форми. На плакатима се налазе изабрани чланци из новина и часописа који су излазили првенствено у Новом Саду у току 1914. године, у Будимпешти („Az Erdekes Ujsag”, „Uj Idok”, „Delvidek”) и Лајпцигу („Illustrirte Zeitung”); потом географске карте, приче потомака и фотографије учесника Великог рата, као и радови са радионица реализованих са ученицима Средње школе за дизајн „Богдан Шупут” – идејна решења календара са темом „Велики рат”. У витринама је изложена изабрана архивска грађа из Магистрата (општине) Нови Сад из 1914. (уступио Архив Града Новог Сада) и копије рукописа, дневника из 1914. године. Путем пројектора упоредо су приказани ратни албуми (српски и мађарски), остатак чланака који су одабрани а нису приказани на плакатима, као и кратак фим о Великом рату.
Изложба је отворена до 18. фебруара 2015. године.
Штампана публикација Велики рат у огледалу новосадске штампе : селективна анотирана библиографија : Том. 1, 1914. година биће објављена као посебна активност на овом пројекту.
Пројекат је подржало Министарство културе и информисања Републике Србије, а реализован је тимским радом директора Драгана Којића и библиотекара Градске библиотеке, на челу са руководиоцем Завичајне збирке Блаженком Марковић.

green circle 16 ЗНАМЕНИТЕ ЛИЧНОСТИ И УСТАНОВЕ СРЕМСКИХ КАРЛОВАЦА 2014.

Пројекат Знамените личности и установе Сремских Карловаца такође има за циљ неговање културе сећања на значајне личности и установе богате културне историје овог места. Пројекат из 2014. представља наставак подухвата из претходне године, реализацијом девет нових трибина у библиотечком огранку Бранко Радичевић у Сремским Карловцима, објављивањем другог тома зборника радова са поменутих трибина и отварањем изложбе са темом Сремскокарловчани у Великом рату, са пратећим каталогом.
У периоду 27. октобар – 26. децембар 2014, у библиотечком огранку Бранко Радичевић у Сремским Карловцима, реализоване су трибине са следећим темама: Лукијан Богдановић (предавач протојереј–ставрофор Душан. Н. Петровић), Карловачка митрополија (мр Жарко Димић, историчар и директор Архива САНУ у Сремским Карловцима), У потрази за идејама Васе Стајића (др Саша Марковић, професор на Педагошком факултету у Сомбору), Капела мира (мр Жарко Димић, историчар и директор Архива САНУ у Сремским Карловцима), Иван Маширевић (мр Гордана Петковић, виши кустос Музеја Града Новог Сада), Музеј Илион – Завичајна збирка (Дивна Гачић, археолог–виши кустос Музеја Града Новог Сада), Јован Живановић (Дејан Ђурђев, историчар и професор у Карловачкој гимназији, и Жарко Живановић, праунук професора Јована Живановића, власник Музеја пчела и меда у Сремским Карловцима), Војвода Стеван Шупљикац (Дарко Париповић, историчар) и Католичка црква у Сремским Карловцима (Иван Рајковић).
Сви радови са поменутих предавања публиковани су у зборнику „Знамените личности и установе Сремских Карловаца”, том други.
Изложба Сремскокарловчани у Великом рату састављена је из више целина. Први део је представљен на четрдесет паноа, величине 100x70 cm, „Велики рат од атентата до краја рата (1914–1919)”. На паноима се могла видети и тематски груписана грађа: Жене у рату, Деца у рату, Начини споразумевања, Хемијски отрови, Извиднице у рату, Срушени мостови у Србији, Срушени градови у Србији… Други део чине фотографије предмета и оружја које је коришћено у Великом рату, чији се оригинали налазе у породицама колекционара. Трећи део изложбе чине књиге и часописи из Завичајне збирке Градске библиотеке у Новом Саду, који су објављени у Сремским Карловцима током Великог рата и касније, а тичу се управо овог места. Последњу целину чине сећања потомака на претке, учеснике Великог рата.
Пројекат је финансирала Општина Сремски Карловци, а реализован је тимским радом директора и библиотекарки Градске библиотеке у Новом Саду Сузане Сигети, Блаженке Марковић, Милене Вучковић и Бојане Грујић.

green circle 16 МЕМОРИЈАЛ „СТЕВАН ПЕШИЋ”

Пројекат је покренут 1995. године, у сарадњи са МЗ Ковиљ, и одржава се сваке године, у знак сећања на Стевана Пешића (1936–1994), песника, приповедача, есејисту, путописца и драмског писца. Истоимена награда додељује се најбољем новообјављеном књижевном делу, написаном на српском језику, у жанровима и у духу које је заступао овај писац. Досадашњи добитници су: Бранко Маширевић, Зоран Богнар, Владислав Бајац, Д. Ј. Данилов, Радивој Станивук, Радивој Шајтинац, Марица Јосимчевић, Јовица Аћин, Јован Зивлак, Милорад Беланчић, Владимир Копицл, Зоран Мандић, Игор Маројевић, Раша Попов, Данило Николић, Перо Зубац, Ђорђе Писарев, Фрања Петриновић, Милета Продановић, Милош Латиновић и Драган Проле.
Шеснаестог децембра 2014. године, у библиотечком огранку „Лаза Костић”, у Ковиљу, награда је уручена по 20. пут, писцу Душку Новаковићу за књигу Овуда је прошао Башо („Трећи трг”, Београд, 2014). У програму су учествовали: Јован Зивлак, Зоран Ђерић, Владимир Гвозден, Петар Виђикант, Зоран Богнар, Драган Којић и добитник награде Душко Новаковић. Програм су организовали Библиотека и Савет Месне заједнице Ковиљ.
У 2014. години подржали су га Министарство културе и информисања Републике Србије и Покрајински секретаријат за културу и јавно информисање. Руководилац пројекта је директор Библиотеке Драган Којић.

green circle 16 МОБИЛИЗАЦИЈА СЕЋАЊА - Еуропеана 1914–1918.

„Еуропеана 1914–1918.” представља изворе из три велика европска пројекта, од којих се сваки бави различитом врстом грађе из Првог светског рата. Као резултат, настала је архива која спаја колекције националних библиотека са личним причама и благом, као и важним филмским архивима. Заједно, ово чини јединствену перспективу Првог светског рата, који је приказан са свих страна борбених линија и различитих гледишта. Током времена, још материјала ће бити придодато овој архиви.
Шта је Велики рат значио грађанима Србије и каква је била свакодневица војника на ратиштима, али и њихових породица и грађана који су остали у својим домовима? Архив „Еуропеана 1914–1918.” даће одговоре и сачувати бројне породичне приче, а данашњим генерацијама приближити лична сведочанства из Првог светског рата.
Дани прикупљања успомена организују се широм Европе, а Србија је једна од учесница која ће помоћу прикупљених предмета испричати своју причу и сачувати је за генерације које долазе. Учеснице „Еуропеане” у Србији су Библиотека града Београда, Градска библиотека „Владислав Петковић Дис” из Чачка и Градска библиотека у Новом Саду.
У уторак, 16. децембра, о овом догађају организована је конференција за штампу, како бисмо путем медија упутили суграђане у циљеве и задатке овог великог подухвата и позвали их да донесу своје документе и прикључе се акцији.
Наши суграђани су се одазвали у понедељак и уторак, 22. и 23. децембра 2014, када су доносили су своје предмете из Првог светског рата, који су одмах дигитализовани (са подацима о власнику), а затим и додати у онлајн архив. Акцији се одазвало 53 корисника, са 150 прича и 300 примерака разноврсне грађе. Највише је било фотографија, преписке, дневника, разгледница, личних докумената; затим сабље, пиштољи, револвери, сат, свећњак, плочица за идентификацију, итд.
Носилац акције била је Завичајна збирка Градске библиотеке у Новом Саду, уз подршку библиотекара из Библиотеке града Београда.

green circle 16 ПОД КРОВОМ КЊИГЕ – ДРУШТВЕНА ОДГОВОРНОСТ У ОКВИРУ ПОСЛОВАЊА ЈАВНИХ БИБЛИОТЕКА

Пројекат Под кровом књиге – друштвена одговорност у оквиру пословања јавних библиотека (2014) представља наставак деветомесечног пројекта Под кровом књиге из 2013. године, који је за циљ имао обезбеђење доступности културних вредности и успостављање читалачких навика код социјално угрожене деце и младих, деце са и без инвалидитета, старијих и теже покретних суграђана, особа са инвалидитетом, хроничних болесника и других припадника маргинализованих друштвених група којима је библиотека недоступна – што због физичких баријера (немогућност доласка), што услед непрепознавања библиотеке као атрактивне локације.
Задатак штампања двојезичног приручника (српско-енглески) са искуствима са пројеката друштвене одговорности реализованих у Градској библиотеци од 2009. до 2013. и смерницама за библиотекаре, реализован је током 2014. године, када је приручник написан, преведен, припремљен за штампу и публикован. Овај издавачки подухват подржало је Министарство културе и информисања Републике Србије у области библиотечко-информационе делатности, по расписаном јавном конкурсу од 21. децембра 2013. године за суфинансирање или финансирање пројеката у области културног наслеђа у Републици Србији за 2014. годину.
Приручник представља значајан допринос развоју библиотечке делатности јер износи систематично и аналитички обрађене резултате пројеката социјалне инклузије спроведене у Градској библиотеци у Новом Саду, као и конкретне смернице за рад библиотекара. У њему је приказан аспект библиотекара на терену, односно улога библиотекара као културног посленика у заједници, у социјалним условима подложним сталној промени. Такође се говори о волонтеризму као важној спони између установа и грађана, њихових корисника. Његовим штампањем и дистрибуцијом на адресе библиотека широм Србије и Европе омогућује се побољшање квалитета библиотечких услуга, чиме се оне оне подижу на виши ниво и приближавају светским стандардима. Приручник је драгоцен водич библиотекама које имају намеру да започну, или су већ започеле сличне пројекте, а, с друге стране, даје увид стручној јавности у рад наших јавних библиотека.
Ауторке приручника су библиотекарка Бојана Грујић и Јелена Калајџија.

shadow line

    "Можда нема дана нашег детињства које смо тако испуњено живели од оних које смо провели са омиљеном књигом."   

shadow line

МАРСЕЛ ПРУСТ

Joomla 3.0 Templates - by Joomlage.com